Procenjuje se da na svetu populacija ptica ima preko 18.000 vrsta. Hajde da se ovog puta pozabavimo retkom pticom za koju verovatno nikada niste čuli. Poznata je kao liska i prilično je neverovatna!

Postoji mnogo različitih vrsta ptica koje se mogu naći na našoj zemlji. Većina nas je upoznata sa pticama koje posećuju naše lokalno okruženje i na njihovo prisustvo ne obraćamo previše pažnje. Međutim, kada vidimo pticu koja nam nije poznata, ona privlači našu pažnju. Američka liska je jedna takva ptica. Na prvi pogled može izgledati kao prosečna ptica, ali pažljivije posmatranje otkriva jedan čudan detalj – stopala koja podsećaju na perje. Ovakva stopala olakšavaju im kretanje po suvom.

Američka liska (Fulica Americana), ponekad poznata kao blatna kokoš, neobična je i intrigantna ptica. Vodena ptica srednje veličine, liska se može naći u barama, močvarama i rezervoarima. Obično se nazivaju hibridom između piletine i patke jer se gegaju kao kokoška na kopnu a plivaju i jedu kao patka na vodi. Najviše vremena provodi u vodi, ali povremeno voli da bude na kopnu.

Nevešti su letači, pa su im potrebne duge staze uzletanja. Dok snažno udaraju krilima izgleda kao da pokušavaju da hodaju po vodi. Iako se viđa među patkama, liska ne zvuči kao patka. Oglašava se tankim i visokim glasom.

Liska je bucmasta ptica tamnog tela sa nagnutom glavom, belim klinastim kljunom, crvenim očima i malom crvenom mrljom na čelu. Sandhill Cranes and Rails su njihovi najbliži rođaci.

Liske jedu alge, sočivicu, runolist, divlji pirinač, šaš, hidrilu, divlji celer, lokvanje, rogoze, između ostalih vodenih biljaka. Kada su na kopnu, jedu i kopneno rastinje. Oni jedu insekte (bube, vretenca i druge male kičmenjake), rakove, puževe i male kičmenjake poput punoglavaca i daždevnjaka. Na našim prostorima, kada je van sezone gneždjenja, liska postaje plen velike rogate sove, severne eje, beloglavog orla i risova. Liske mogu činiti i do 80% ishrane beloglavog orla u nekim oblastima.

Jedna veoma zanimljiva karakteristika američkih liski – parazitizam legla

Jedna od fascinantnih karakteristika liski je da se upuštaju u “konspecifični parazitizam legla” tokom sezone parenja. Drugim rečima, one polagažu jaja u gnezda drugih liski. Za razliku od tzv. smeđoglave krava price, koje će položiti jaja u bilo koje ptičje gnezdo, liske se drže svoje vrste.

Parazitizam legla je najzastupljeniji među ženkama koje nastoje da podignu svoj ukupan broj potomaka i uglavnom ga čine ženke koje ili nemaju teritoriju (liske su monogamne) ili čije je leglo uništeno. Za razliku od drugih parazitizovanih vrsta, američka liska poseduje sposobnost da otkrije i odbaci piliće specifičnih parazita iz svog gnezda. Oni utiskuju znake prvog pilića koji se izleže da bi razlikovali „ukrasno perje“ svojih pilića.

Kod američkih liski otkriveni su prvi dokazi o roditeljskoj selekciji naglašrnih, privlačnih osobina kod potomaka. Pilići američke liske imaju ukrasno perje sa narandžastim vrhovima koje pokriva prednju polovinu njihovog tela i poznato je kao „ukras za pile“. Ovo perje izbledi nakon otprilike šest dana. Roditelji, dakle, mogu da biraju piliće liske na osnovu njihove živopisne, naglašene boje.

Prema istraživanju razmnožavanja ptica u Severnoj Americi, liske su česte i rasprostranjene, a čini se da je njihova populacija stabilana. Liske mogu akumulirati otrove iz izvora zagadjenja kao što su poljoprivredne otpadne vode, industrijski otpad i nuklearnih postrojenja jer žive u močvarama. Pošto su liske tako sveprisutne i rasprostranjene, naučnici ponekad prate njihovo stanje upravo zbog procene ovih problema, tj. zagadjenja životne sredine uopšte.

Odakle naziv “liska”?

Fulica, naziv roda za američku lisku, je direktno pozajmljena latinska reč za disidenta. Dakle, ako naiđete na patku koja liči na patku, ali ne hoda i ne kvače kao patka, najverovatnije je to liska – a upravo je ove osobine koje ih razlikuju od ostalih pataka čine “disidentom“ medju patkama!