Postoji mnogo čudnih i fascinantnih mesta na našoj planeti. Neka su ljudi u potpunosti osvojili, dok drugima, nakon mnogo istraživanja, još uvek treba dodatno istraživanje. Kruber-Voronia, jedna od najdubljih pećina na svetu, takođe je misterija. Nalazi se u Abhaziji. Naučnici iz celog sveta već dugi niz godina pokušavaju da dešifruju njegove vekovne misterije.

Poreklo imena pećine

Pećina Kruber-Voronia nalazi se u planinskom lancu Arabika u Abhaziji. Sastoji se od niza bunara koji su povezani galerijama i poprečnim hodnicima. Vode pećine stvaraju najkraću reku na planeti Reprua, koja se uliva u Crno more. Ima dužinu od maksimalno osamnaest metara.

Pećina je duboka oko 2200 metara. Speleolozi iz Gruzije su je prvi istražili 1960. godine, a ime je dobila po naučniku Aleksandru Kruberu. U to vreme bila je duboka samo devedeset pet metara.
Drugo istraživanje, zahvaljujući speleolozima sa Krasnojarske teritorije, završeno je tek 1968. Oni su usvojili naziv Sibirski dok su istraživali dubine do 210 metara.

Naknadno istraživanje pećine preuzeli su kijevski speleolozi 1980-ih. Vrana je bilo novo ime koje su joj dali. Tom prilikom naučnici su se spustili na dubinu od 340 metara.

Evidencija speleologa

Pećina Kruber-Voronia postala je potpuno nedostupna speleolozima kao rezultat ratnih aktivnosti koje su zahvatile teritoriju Abhazije. Dugo je ostala tajna lokacija na mapi globusa.

Međutim, speleolozi iz Kijeva nastavili su da rade na ovoj studiji još krajem 1990-ih, a grupa je dostigla dubinu od 1.400 metara. U januaru 2001. godine članovi Ukrajinskg speleološkog saveza ustanovili su novi rekord – 1710 m.

Napori Cavex tima rezultirali su daljim prodorom u avgustu 2003. godine, kada su usred ogromnih izazova dostigli dubinu od 1680 metara. Sledeći rezultati su objavljeni godinu dana kasnije. Članovi iste ekspedicije spustili su se na dubinu od 1775 metara, dok su se članovi Ukrajinskog speleološkog saveza popeli na visinu od 1840 metara. U oktobru 2004. godine svetska istorija speleologije prvi put je obogaćena prekretnicom od dva kilometra.

G. Samokhin je do nedavno (avgust 2007) držao rekord za najdublji zaron na 2191 metar. Takođe je vredno pomenuti impresivne rezultate koje su postigle žene.

Vodeći karstolog Martel iz Francuske, koji je sproveo istraživanje u ovoj oblasti na prelazu u dvadeseti vek, došao je do zaključka da planine sadrže masivne podzemne šupljine.
Najdublja šupljina, međutim, otkrivena je tek 1960-ih. Međutim, morao je da odustane od nameravanih istraživanja zbog tesnog ulaza (čak i nakon pronalaska bunara). Oni koji su tek 2002. godine prokrčili kanale najdublje pećine na svetu, bili su priznati članovi rusko-ukrajinskog tima.

Prevazilaženje rekordnih rezultata

Istraživači sa Hebrejskog univerziteta su 2012. godine preduzeli novo ispitivanje svetski poznate pećine. Članovi tima su se za ovaj događaj pripremali nekoliko godina. Glavna svrha grupe naučnika bila je da istražuje samu pećinu, njenu dubinu i podzemne izvore, kao i evoluciju nekada postojeće klime na Zemlji. Međutim, jedan od najneverovatnijih ishoda njihovog istraživanja bio je nalaz ranije nepoznatih vrsta riba koje žive u najčistijoj vodi na dubinama od skoro dve hiljade metara.

Mnogi naučnici posećuju pećinu Krubera-Voronja. Da bi se postigla nova dostignuća, proučavanje njegovih dubina je više puta postalo svojevrsni predmet takmičenja. Kao rezultat toga, ukrajinski istraživač postavio je novu rekordnu dubinu od 2196 metara ispod površine Zemlje. Speleolozi su morali da koriste užad i urone u izuzetno hladnu vodu da bi došli do krajnjih granica pećine. Jedan od članova ekspedicije je, nažalost, poginuo tokom pohoda.
Pored toga, čak je oboren još jedan rekord. L. Feigin, izraelski naučnik, proveo je dvadeset četiri dana u pećini, što je najduže vreme provedeno pod zemljom.

Osvajači pećina

Cavex, rusko-ukrajinska speleološka organizacija, uložila je mnogo napora da otkrije nove misterije najdublje pećine na svetu. Na kraju krajeva, hrabri ljudi ove ekipe su se prvi put uspešno spustili celom dužinom podzemnog bunara do dubine od 1.710 metara.

Cavex je često nailazio na slepe galerije ili male otvore u zidovima bunara, ali su svi oni, u suštini, doveli do početka novog puta. Naučnici su već 2001. dostigli neviđene dubine, čime je postavljen novi svetski rekord. Pećinski prostor je upotpunjen blistavom dvoranom sa jezerom nazvanom „Dvor sovjetskih speleologa“. Na ovaj način, naglašeno je da je ovo dostignuće omogućeno trudom više generacija naučnika.

Uzroci dugog istraživanja

Austrijska pećina Lamprehtsofen i francuske Pjer Sen Martin kao i Žan Bernar, ranije su držale rekord za najdublju pećinu na zemlji, ali ih je Krubera-Voronja nadmašila 2001. godine.
Neophodno je predstaviti najmanje sedam Ajfelovih tornjeva naredjanih jedan na drugi kako bi se shvatila njena stvarna dubina. Zašto toliko speleologa nije moglo da odredi tačnu veličinu pećine tako dugo? Glavni uzrok je uvek bio nedostatak tehničkih mogućnosti. Štaviše, nekoliko istraživača se suočilo sa fatalnom preprekom zbog suviše uskih i opasnih prolaza.
Uprkos tome, naučnike i dalje privlači misteriozna pećina svojim spektakularnim podzemnim vodopadima, tunelima i bunarima, što ih primamljuje na nova otkrića.