Jezero Marakaibo u Venecueli svake noći dobije 250 udara groma po kvadratnom kilometru.
Da li biste se usudili da živite na mestu gde ima više od 28 udara groma u minuti? Da, dobro ste pročitali. Videli smo mnoge neobičnosti na našoj planeti, ali nijednu tako “električnu” kao ovu.
Katatumbo munja, poznata i kao svetionik Marakaiba ili „večna oluja“, je sezonska munja oko jezera Marakaibo (13.200 kvadratnih kilometara) u severnoj Venecueli. Region izdrži više od 160 olujnih noći godišnje.
Tokom ovog noćnog fenomena, ima preko 250 udara po kvadratnom kilometru i dešavaju se do 100 km oko jezera.
Jezero Marakaibo je zapravo jedno od najstarijih na Zemlji, staro 36 miliona godina. Istorijski gledano, to je bio važan put za brodove koji su išli do luka Kabimas i Marakaibo. Sama munja je delovala kao neka vrsta svetionika za navigatore. Zapisi o munjama sežu sve do 1826. godine kada su istraživači i geografi poput Aleksandra fon Humbolta iz Pruske i Agustina Kodazija iz Italije opisali svoje susrete sa električnim prikazom.
Autohtoni ljudi ovog područja, Vari, verovali su da je ovo delo mnoštva svitaca koji odaju počast svom Bogu stvoritelju.
Ali nauka ima jedno drugačije objašnjenje. Munjama je potrebna toplota, vlaga i mnogo vetra. Severni Andi okružuju jezero i omogućavaju formiranje jedinstvenih obrazaca vetra, hlađenja i grejanja. Voda iz jezera isparava, a vetrovi guraju topli vazduh ka hladnom vazduhu u planinama, stvarajući velike kumulonimbusove oblake. Sudar kristala leda i kapljica vode iz vlage izaziva statičnost i na kraju šokantni prikaz.
Emitovana energija dovoljna je za napajanje preko 100 miliona sijalica. Kaže se da je njena toplota tri puta veća od površine našeg Sunca i vidljiva je na udaljenosti od preko 400 km.
Konzistentnost munje je primarni fokus naučnika. Prvi istraživači 1960-ih su verovali da su uranijum ili metan iz obližnjih naftnih curenja stvorili efekat. Nedavno je Anhel G. Munjoz, fizičar iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, poslao meteorološke balone na jezero i otkrio da je vazduh koji nosi vlagu takođe učinio da se baloni veoma brzo dižu. Ovo se dešava skoro svaki dan, iako se obrasci vetra takođe menjaju iz godine u godinu. Jednom, 2015. godine, munje su prestale od januara do marta zbog izuzetno sušnih uslova te sezone.
Ova munja ne predstavlja nikakvu stvarnu pretnju stanovnicima obale jezera. U stvari, prilično su se navikli da se nebo osvetljava svake noći, i zabavljaju ih užasavanje i strahopoštovanje turista.
