Indijska džinovska veverica je jedna od najslađih i najsimpatičnijih veverica širom sveta. Ona zajedno sa dugim repom može narasti čak do neverovatnih 3 metra!

Raznolike boje

Ova životinja ima 2 – 3 vrste šara u nijansama crne, braon i tamnocrvene. Telo glodara varira od tamnocrvene do smeđe boje sa belim mrljama na stomaku, kao i prljavo belim ili kremastim donjim delovima i prednjim udovima. Životinja ima ružičaste usne i nos. Duge dlake se pojavljuju iza usta i nosa glodara. Oči su obojene u svetlo smedje ili svetlo braon. Snažan i dugačak rep je svetlo braon sa kremasto belim vrhom. Pojedinci oba pola izgledaju slično, isem što ženke imaju tri para vimena.

Indijska džinovska veverica je autohtona indijska vrsta, ova životinja nastanjuje brda Satpura u Madhya Pradesh i  Maharashtra. Stanište koje ovaj glodar preferira su listopadne i većina zimzelenih šuma, koje se nalaze širom poluostrva Indije.

Navike i način života

Ove veverice su uglavnom usamljene životinje, povremeno žive u parovima tokom sezone parenja. Ova oprezna i stidljiva stvorenja su obično aktivna rano ujutru i uveče. Tokom podneva, oni se odmaraju u rupama drveća ili velikim gnezdima u obliku kugle, napravljenim od grančica i lišća i obično smeštenim na drveću. Svaka veverica ima 2-5 gnezda, koja se nalaze na malom prostoru. Jedno od ovih gnezda je napravljeno isključivo za radjanje i dojenje mladih, dok se druga koriste kao mesta za spavanje. Indijske džinovske veverice su takođe veoma okretne životinje, sposobne da skaču i do 6 metara kada se kreću među drvećem.

Kao svaštojedi, ove veverice konzumiraju vrlo raznovrsnu hranu, uključujući voće, cveće, orašaste plodove, koru, jaja ptica i insekte.

Reproduktivne navike i ponašanje ove vrste nedovoljno su istražene, iako je poznato da se mužjaci takmiče za svoja prava parenja. Povremeno, parovi ostaju zajedno duže vreme. Indijske džinovske veverice se razmnožavaju tokom cele godine ili nekoliko puta godišnje. Period gestacije verovatno traje 28-35 dana, dajući 1-2, ponekad troje mladih. Mladi se neguju i uzgajaju u gnezdima, smeštenim na granama drveća. Njihova gnezda su velika kao ona kod orlova. Nakon nekog vremena, mlade veverice počinju da izlaze iz gnezda i ubrzo se osamostaljuju.

Postoje faktori koji ih ugrožavaju ali se brzo razmnožavaju

Faktori kao što su selektivna seča, izgradnja brana, potpuna seča i plantaže monokultura, doveli su do degradacije prirodnog staništa ove vrste. Štaviše, indijske džinovske veverice ljudi love za hranu širom njihovog staništa, posebno u istočnim Gatima, uglavnom usled urbanog razvoja.

Prema IUCN-u, indijska džinovska veverica je široko rasprostranjena u svom staništu, ali nije moguća tačna procena populacije. Međutim, prema izvoru Pune Mirror, procenjeno je da je broj veverica u Maharashtra oko 1.800-1.900 jedinki. Sve u svemu, indijske džinovske veverice su klasifikovane kao najmanje ugrožene (LC), ali njihov broj se danas smanjuje.

Indijske veverice imaju veliki ekološki značaj. Zbog toga što se hrane širokim spektrom plodova biljaka, ovi glodari deluju kao ključni raspršivači semena tih biljnih vrsta, čime koriste lokalnom ekosistemu.