Severoistočni Niger, tačnije regija Dabous, koja je uglavnom pustinjski deo, poznat je po rezbarijama životinja ugraviranim na stenama u ovom području. Od rezbarija životinja tu se mogu naći rezbarije goveda, noja, antilopa i gazela, kamila… Ali najpoznatije su rezbarije žirafa, koje su uradjene u svojoj prirodnoj veličini…

Šta su to Dabous žirafe?

Dabous žirafe su najveće poznate rezbarije životinja na svetu.

Dabous se nalazi u severoistočnom Nigeru. Tu se pustinja Tenere susreće sa obroncima planinskog venca Air. Područje je predstavljalo jedan deo transsaharske karavanske trgovačke rute kojom su se Tuarezi kretali više od dva milenijuma. Medjutim, arheološki pronalasci ukazuju na mnogo stariju naseobinu u ovom regionu koja datira od pre 8.000 godina! U skorije vreme, postao je poznat široj javnosti po svojoj neverovatnoj kamenoj umetnosti.

Dve izuzetne gravure žirafe u prirodnoj veličini koje je 1987. snimio francuski arheolog Kristijan Dipui izazvale su veliku pažnju zbog svoje veličine, realizma i tehnike prikaza. Dve žirafe, za koje se pretpostavlja da su jedan veliki mužjak ispred manje ženke, ugravirane su na površini kamenog izdanka. One su oštećenje usled zuba vremena… Veća žirafa je visoka 5,4 metra, i predstavljena je u celosti, od vrha do pete. Kombinuje nekoliko tehnika izrade, uključujući struganje, poliranje i duboko graviranje šara.

Svaka žirafa ima urezanu liniju koja polazi iz njihovih usta ili nosa, i vijuga do male ljudske figure. Ovaj motiv je uobičajen u saharskoj kamenoj umetnosti, ali njegova simbolika ostaje nepoznanica. Neka tumačenja poručuju da linija može ukazivati na to da su žirafe lovljene ili čak pripitomljene, dok neka sugerišu da gravure mogu imati religiozno, mitsko ili kulturno značenje. Takođe je sugerisano da postoji mogućnost da su linije i ljudske figure kasnije dodate.

Kada su nastale ove gravure?

Gravure nisu vidljive sa nivoa zemlje; mozemo ih videti samo ako se popnemo na stenu. Pretpostavka je da datiraju od pre između 6.000 i 8.000 godina –  iz perioda poznatog kao neolitski subpluvijal – tada su klimatski uslovi bili mnogo drugačiji, bilo je mnogo više vlage a Sahara je bila ogromna savana. Ona se tada protezala hiljadama kilometara, sposobna da pruži dom velikim sisarima kao što su žirafe. Lako je zamisliti ljude koji u prošlosti sede na stene i posmatraju ove graciozne životinje dugog vrata. Logično je da su u takvim trenucima dobijali inspiraciju da ih ovekoveče u kamenu, i ostave ove gravure u nasledstvo budućim generacijama.

Zašto su odabrali žirafu za ovu posebnu obradu, možemo samo da naslućujemo. To zapravo i nije toliko neobično, s obzirom da su bilo fizički, bihevioralni, ekološki ili simbolički faktori mogli doprineti njihovom značaju.

Koje su još životinje, sem žirafa, predstavljene na crtežima?

Ipak, iako su gravure žirafa istorijski najznačajnije, postoje i brojne druge gravure pronadjene na ovoj teritoriji. Dok su žirafe zauzele centralno mesto u ovoj regiji zbog svoje veličine i veštine izrade, sistematsko proučavanje oblasti identifikovalo je još 828 gravura, medju kojima je bilo 704 zoomorfa (životinjski oblici), 61 antropomorfa (ljudski oblici) i 17 natpisa Tifinag pisma (Libijsko-berbersko pismo). Identifikovane životinje su: goveda (46%), noj (16%), antilopa i gazela (16%), žirafa (16%) i konačno 12 dromedara (kamila), 11 kanida (sisari slični psu) , 6 nosoroga, 3 kopitara (konja ili magarca), 2 majmuna, 2 slona i 1 lav.

Ko su mogli biti tvorci ovih gravura?

U istraživanjima kamene umetnosti često je slučaj da su umetnici izgubljeni za nas u vremenu i da imamo malo ili nimalo arheoloških dokaza koji mogu ponuditi uvid u populacije koje su naseljavale ova mesta, ponekad samo na kratko. Međutim, 2001. godine otkriveno je mesto pod nazivom Gobero koje značajno rasvetljava život u ovom regionu u vreme kada su nastale Dabousove gravure.

Gobero se nalazi na zapadnom kraju pustinje Tenere u Nigeru, otprilike 150 km jugoistočno od planinskog venca Air. Smešteno na ivici paleo jezera i datira iz ranog holocena (pre 6200–7700 godina), to je najranije zabeleženo groblje u zapadnoj Sahari i u njemu se nalazi oko 200 grobnica. Skeletni dokazi pokazuju da su i muškarci i žene visoki u rastu, dostižući oko dva metra. Neke od grobnica sadržale su predmete koji su služili kao nakit, uključujući mladu devojku koja je nosila narukvicu napravljenu od kljove nilskog konja, i čoveka sahranjenog sa oklopom kornjače.

Ovo društvo je uglavnom bilo sedelačko; njegova egzistencija se zasnivala na ribolovu (nilski smuđ, som, mekane kornjače) i lovu (nilski konji, bovidovi, mali mesožderi i krokodili). Vrhovi koštanih harpuna, udice, kao i keramika sa tačkastim, talasastim i cik-cak utisnutim motivima pronađeni su u grobnicama, skloništima i oko jezera. Pauza u naseljavanju ove oblasti (pre 5200–6200 godina) nastala je tokom oštrog sušnog perioda, što je prinudilo stanovnike da se presele.

Nije izvesno da je populacija Gobero zaslužna za Dabous gravure, ali arheološki pronalasci mogu pomoći da se stvori predstava životne sredine, društvene i materijalne kulture ovog područja u vreme kada su gravure nastale.

Pravi identitet stvaralaca ove kamene umetnosti još uvek je misterija.

Izrada odlivaka rezbarija u otpornom materijalu

Nažalost, ljudsko delovanje uticalo je da gravure budu podložne propadanju kao rezultat. Pod takvo delovanje podrazumevaju se gaženje, grafiti i ukradeni fragmenti. Zbog toga, doneta je odluka da se one sačuvaju tako što će se od rezbarija napraviti kalup za izradu odlivaka u otpornom materijalu. Dozvolu su dali i vlada Nigera i UNESCO, a proces oblikovanja se dogodio 1999. godine. Prvi odliv kalupa, napravljen je od aluminijuma. On stoji na aerodromu Agadez u malom pustinjskom gradu u blizini mesta Dabous – trajnog simbola bogatog nasleđa kamene umetnosti u zemlji.

2000. godine, gravure žirafa u Dabousu proglašene su jednom od 100 najugroženijih lokacija od strane World Monuments Watch. Danas, mala grupa Tuarega živi u tom području, oni  predstavljaju stalne vodiče i čuvare ove lokacije.