Kao što im ime govori, ovo su najduže od svih vrsta vidre. Mogu dostići dužinu od čak 2 metra. Kao i druge vidre, one su uglavnom vodene životinje, veoma su brze i vešti plivači, što im omogućava da love ribu, kao i da koriste štapove i kamenje pod vodom kako bi pronašli poslastice kao što su rakovi.

Neke opšte informacije

Vidre pripadaju grupi sisara koji se nazivaju kune, koja uključuje lasice, kune, jazavce, tvorove i mnoge druge vrste mesoždera širom sveta. Iako je ovaj fenomen najbolje razvijen kod tvorova, sve kune imaju mirisne žlezde u dnu repa koje proizvode veoma jake, mošusne mirise. Džinovska vidra (Pteronura brasiliensis) je poznata kao rečni vuk u Južnoj Americi jer je jedan od najvećih predatora njenog vodenog ekosistema.

Fizičke karakteristike

Mužjaci su prosečno dugi između 170cm i 2m i teški od 25 do 32 kg, dok ženke imaju samo dvadesetak centimetara i nekoliko kilograma manje. Dlaka im je tamnosmeđa sa nekoliko belih ili žutih mrlja na grlu i bradi. Izlged ovih šara je jedinstven za svaku vidru.

Repovi mogu biti duži od 70 cm i važni su u plivanju, posebno pri upravljanju i okretanju. Gusto krzno pomaže da koža vidre bude potpuno suva čak i kada pliva. Prepoznatljivi, dugi brkovi pomažu džinovskim vidrama u otkrivanju potencijalnog plena, posebno u mutnoj vodi, gde brkovi mogu osetiti male životinje koje se kriju na dnu i mogu pratiti kretanje vode koju ostavljaju ribe dok plivaju.

Način života, kako komuniciraju i reprodukcija

Džinovske vidre žive u grupama do 10 jedinki, koje se sastoje od monogamnog para i njihovih potomaka iz nekoliko generacija. Vidre su veoma društvene životinje i dosta vremena se troši na doterivanje, igru i zajednički odmor, kao i na zajednički lov. Oni su dnevne životinje, najaktivniji su tokom dana i vraćaju se u svoje jazbine u sumrak.

Žive na teritorijama koje su obeležene fekalnim materijama, urinom i mirisom iz njihovih analnih žlezda. Grupa će kopati i živeti u jazbinama ili malom kompleksu jazbina, obično izgrađeni u blizini reke ili drugog plovnog puta. Odrasli će agresivno braniti svoju teritoriju od uljeza ili predatora kao što su jaguari, kajmani ili velike zmije.

Džinovske vidre imaju veoma složenu komunikaciju. Mogu imati do 15 različitih tipova vokalizacija, koje obično služe kao signali upozorenja ili pozivi kada postoji potencijalni predator.

Sezona parenja se obično dešava u kasno proleće i rano leto, ali je poznato da se razmnožavanje odvija u drugim periodima godine. Period gestacije je 65 do 70 dana, a ženke rađaju od jednog do pet mladunaca, u proseku dva. Štenci se odbijaju od dojenja nakon tri ili četiri meseca, a potomci priplodnog para pomoći će roditeljima da odgajaju mlađu braću i sestre.

Mlade vidre ne znaju da plivaju pri rodjenu. Roditelji ih uče da plivaju sa nekoliko meseci.

Životni vek džinovske vidre u proseku je 10 do 12 godina.

Džinovske vidre su napolju skoro svakog dana u godini, sa izuzetkom najhladnijih dana, kada obično preferiraju svoje unutrašnje zagrejane prostore. Oni dugo dremaju između igranja, ležeći na vrhu ili ispod skloništa u staništu.

Stanište i čime se hrane

Ove vidre se javljaju praktično u celom basenu Amazona i severno do Gvajanske visoravni u zemljama kao što su Surinam i Gvajana.

Kao i sve vidre, džinovska vidra je uvek povezana sa nekim oblikom slatkovodne reke, potoka ili močvare.

Džinovske vidre prvenstveno jedu ribu, ali takođe jedu širok izbor drugih vodenih bića kao što su rakovi, žabe, mali kajmani ili zmije. U zoološkom vrtu daju im i razne cele ribe kao što su pastrmka, tilapija, som a takodje i kornjače.