Hermelin ili arktička lasica je sićušna žuvotinja koja je po mišljenju mnogih najsimpatičnija životinja na svetu. Žive praktično širom kontinenta Evroazije. Takođe su viđeni u raznim delovima Azije. Ali njihova glavna staništa su Kanada i Aljaska.

Neke informacije o hermelinu…

Poznata i kao kratkorepa lasica ili grmelica, hermelin je slatka lasica sa Aljaske koja menja boju. Teški nešto više od 200 gr, ove lagane životinje mogu biti jedni od najboljih grabljivica u svojoj kategoriji na Aljasci, koji povremeno ubijaju zečeve duplo veće od njih.

Oni su veoma prilagodljiva vrsta i mogu se naći u skoro svakom uglu Aljaske. Ako želite da vidite ove lasice, potražite njihovo braonkasto crveno krzno leti i čisto belo krzno zimi!

Kako izgleda

Hermelin veoma liči na tipičnu lasicu, sa svojim dugim telom, kratkim nogama i dugim vratom. Poznata je kao kratkorepa lasica jer ima mnogo kraći rep od svog rođaka sa dužim repom, koji je prikladno nazvan – pogađate – dugorepa lasica.

Izgledaju skoro identično, pri čemu obe vrste imaju crvenkasto-braon krzno odozgo, i beli stomak tokom leta, i oštro belo krzno zimi. Oni prave ovu promenu kako bi mogli da nestanu u snegu, što znatno olakšava i lov na plen i izbegavanje predatora. Vrh njihovog repa će ostati tamno crn tokom svih godišnjih doba.

Hermelin je nešto manji od rođaka sa dužim repom, dostiže otprilike 260 grama i dužinu od 16 do 35 cm. Njihovi repovi su oko trećine te dužine i zapravo nisu tako kratki u poređenju sa njihovim sopstvenim telima, iznose oko 7 do 11 cm. Ženke su obično oko 50% manje od mužjaka i koriste tu veličinu da uđu u domove malog plena.

Gde živi

Hermelin živi širom Aljaske, od kopna do ostrva u južnom centralnom delu i nekim delovima jugoistoka.

Hermelin je dobro prilagođen različitim staništima. Preferira šumovita područja u blizini potoka i često živi na staništima na ivici šuma, vlažnim livadama, močvarama, jarcima, rečnim šumama ili obalama reka sa puno malih sisara i prostora za ishranu. Obalni hermelin može preferirati staništa na nižim visinama u blizini vode.

Mužjaci generalno zauzimaju širi raspon staništa od ženki, a i mužjaci i ženke zauzimaju veći izbor tipova staništa tokom proleća i leta nego tokom jeseni i zime.

Dokumentovano je da žive tokom cele godine na visini od 600-900 metara u Sijera Nevadi, Kalifornija, i obično žive u staništima tundre širom severne Kanade i Aljaske.

Šta ga ugrožava

Hermelini se redovno love zbog krzna, koja se često koristi za ukrašavanje kaputa i druge odeće. Zbog male veličine hermelina, često bivaju uhvaćeni u zamke namenjene drugim malim vrstama.

Hermeline često napadaju polarne lisice, grabljivice, polarne sove, risovi i kune, soboli, losovi, lisice, jazavci i neke druge životinje. Ponekad možete vidjeti kako obična kućna mačka napada hermelina.

Pored toga, potpuna seča predstavlja pretnju za dom koji preferira hermelin. Ova područja su često već pogođena šumskim požarima, što čini obnavljanje ovih područja još manje uspešnim nego posle seče.

Druga ključna pretnja su promene u populaciji plena. Hermelin preferira manji plen poput voluharica, koje su omiljene među mnogim drugim grabljivicama poput lisica i sova. Promene u klimi su takođe primorale nove vrste da se presele u neke oblasti koje hermelin naziva domom, što je izazvalo još veću konkurenciju za izvor hrane koja je već tražena.

Životna istorija

Hermelin se pari u kasno proleće do rano leto. Ženke su polno zrele sa tri do četiri meseca, dok mužjaci verovatno dostižu polnu zrelost sa 12 meseci. Ženke mogu preživeti najmanje 2 sezone parenja, dok mužjaci obično samo jednu. Njihov reproduktivni uspeh u velikoj meri zavisi od dostupnosti hrane.

Nakon 4-nedeljnog perioda gestacije, jedno leglo od četiri do 13 (u proseku šest) mladih obično se rodi u aprilu ili maju. Ženke se brinu o mladima same i laktiraju sedam do 12 nedelja. Mladi hermelin će početi da istražuje izvan gnezda za samo šest do osam nedelja.

Gnezdo je obično bivša jazbina malog glodara i obično je obložena dlakom glodara. Takođe može biti u gomili stena, šupljih trupaca ili šikarama ili drveću. Za hermeline dalje na severu sneg pruža bitnu izolaciju od ekstremnih temperatura vazduha.

Čime se hrani

Hermelin često kopa poseban prostor za skladištenje u svojim jazbinama za višak hrane.

Hermelini su mesožderi koji uglavnom jedu male sisare poput voluharica i miševa. Povremeno će jesti rovke i zečeve i druge male kičmenjake i insekte. Neki hermelin će jesti i sitnu ribu iz obližnjih reka.

Hermelin se posebno dobro prilagođava severnim sredinama jer može da uđe u male tunele u snegu koje je formirao mali plen poput njihovog omiljenog plena, voluharica.

Lasice su generalno takođe čistači. Hermelin su oportunističke životinje koje su viđene kako jedu velike ulove drugih predatora kao što su vukovi i medvedi.