Rudari su izgradili tunel ispod Naike, Čivava, Meksiko 2000. godine kako bi povećali prirodno poplavljeni rudnik cinka. Kada je voda ispumpana, otkrili su veliku pećinu ispunjenu masivnim kristalima gipsa koji su virili u svim pravcima. Kristali su bili najveći ikada zabeleženi na Zemlji. Rudari su pronašli Pećinu kristala!
Sami kristali su masivni. Neki imaju oštre definisane linije i dugački su više od 10 metara i široki metar. Kako su kristali narasli da budu tako masivni? Osnovni hemijski procesi i mnogo vremena, ukratko. Pećina je bila ispunjena visoko zasićenim mineralnim rastvorom, što je značilo da su mineralne komponente kristala rastvorene u vodi u tako visokoj koncentraciji da voda više nije mogla da izdrži. Svaka mala promena u rastvoru bi prouzrokovala da rastvorene komponente brzo ponovo očvrsnu u tim uslovima (što je stvaralo talog).
Mineral anhidrit
U rastvoru u pećini nalaze se i gips i srodni mineral anhidrit.
Da bi se razvili masivni kristali poput onih pronađenih u Pećini kristala, rastvor pećine je morao da se ohladi veoma sporo, sprečavajući brzo taloženje koje se vidi u super-zasićenim rastvorima. Kristali su mogli dugo da rastu zbog sporog hlađenja. Teško je utvrditi datum nastanka kristala jer su toliko čisti da tradicionalne tehnike odredjivanja starosti zasnovane na nečistoći ne uspevaju. Istraživači su morali da simuliraju uslove rasta na mikroskopskoj skali koristeći uzorke vode iz pećine na različitim temperaturama. Na 55 stepeni, nešto nižoj temperaturi nego što je u pećini, kristali rastu za 0,00002 milijardita dela metra u sekundi.
Razlika u temperaturi je značajna. Pećinski rastvor sadrži i gips i mineralni anhidrit; gips je stabilniji od anhidrita ispod 58 stepeni. Kada temperatura padne, brzina formiranja kristala se usporava do tačke u kojoj se kristali ne formiraju; na mnogo višim temperaturama mogu se formirati samo manji kristali. Kada se sve sabere, smatra se da je većim kristalima bilo potrebno milion godina ili više da se razviju.
Pećina nikada nije u potpunosti istražena, delom zbog loših uslova za rad. U pećini je čak 58 stepeni celzijusa sa značajnom vlažnošću. Istraživačima koji su istraživali pećinu bila je potrebna posebna oprema za hlađenje, a svaki boravak u pećini je morao biti kratak. Nažalost, rudnik u kojem su pronađeni kristali više nije u funkciji, tako da je rudarska korporacija koja je vlasnik zemljišta dozvolila da se pećina ponovo poplavi od februara 2017. Brojni uzorci su uzeti pre nego što je pećina zatvorena, uključujući i ono što se smatra uzorcima bakterija koje su stare 50.000 godina a nadjene su u unutrašnjosti nekih od kristala.
Kristalne pećine Naice sadrže dugo uspavane živote.
Mikrobe koji su dugo spavali naučnici su izvukli i probudili iz čuvenih ogromnih kristala planinskih pećina Naica u Meksiku.
Pre najmanje 10.000 godina, a verovatno i pre 50.000 godina, organizmi su verovatno bili zarobljeni u rudama gipsa koje su se protezale.
To je još jedan primer životne sposobnosti da se prilagodi i snađe u najgorim uslovima.
„Drugi ljudi su izneli dugoročne tvrdnje o drevnosti organizama koji su još uvek bili živi, međutim, u ovoj situaciji, sve ove vrste su izuzetno specifične – nisu blisko povezane ni sa čim u poznatim genetskim bazama podata”, rekla je dr Penelope Boston.