Aogašima je ostrvo na kome se nalazi aktivni vulkan. Zanimljivo je što je na njemu izgradjen čitav manji grad, gde stanovnici uživaju u blagodetima bujne vegetacije ostrva i ne brinu previše o mogućoj erupiciji vulkana.

Prošlo je oko 230 godina od poslednje erupcije koja je ubila polovinu stanovništva. Ali lokalno stanovništvo neće dozvoliti da vulkan diktira njihovu budućnost.

Erupcija vulkana 1785. godine

Za stanovnike Aogašime, ostrva udaljenog oko 321 km južno od Tokija, 1785. je bila nezaboravna godina. Iako nisu bili živi da bi bili svedoci najsmrtonosnijeg događaja u istoriji ostrva, oni dobro znaju šta se odigralo – i ono što znaju nije promenilo njihovo mišljenje o životu na vrhu pravog aktivnog vulkana.

Prema pričama koje su čuli o tome, 18. maja tlo je počelo da se trese. Iz ušća ostrvskog vulkana ogromne količine pare gasa i dima su izvirale. Vulkan je bacao kamenje, blato i druge krhotine u nebo. Do 4. juna, 327 stanovnika je bilo primorano da se evakuiše, ali je samo polovina uspela, a ostali su nestali.

Vulkan je još uvek registrovan kao aktivan od strane Japanske meteorološke agencije, vladine agencije odgovorne za praćenje 110 aktivnih vulkana u zemlji. Oni koji žive na ostrvu znaju da uvek postoji mogućnost da se istorija ponovi. Ali stanovnici Aogašime su spremni da preuzmu taj rizik.

Primer takvog stanovnika je Masanubu Jošida, državni radnik koji živi na ostrvu poslednjih 15 godina. On kaže da se trudi da se ne opterećuje previše mogućnošću još jedne erupcije. Na kraju krajeva, poslednja erupcija je bila pre 230 godina – šanse da se sada ponovi su veoma male.

„Niko ne može da pobedi prirodu“, kaže on za Smithsonian.com. Ovaj 40-godišnjak ne bavi se pretpostavkama, već se trudi da se fokusira na prednosti života u ovom bujnom raju, koji je nastao kao posledica četiri taloženja kaldera (vulkan koji se urušio sam u sebe) pre nekoliko vekova. Veći deo sela se nalazi unutar spoljnog zida kratera.

Popularne aktivnosti stanovnika na ostrvu

Za mnoge stanovnike pecanje je popularna zabava, jer se ostrvo nalazi usred Filipinskog mora. Popularne aktivnosti su i paninarenje, kampovanje i plivanje (iako strme, stenovite litice ostrva omogućavaju pristup vodi bilo gde van luke).

„Takođe smo blagosloveni toplim izvorima i geotermalnom energijom zbog vulkana“, dodaje on. Prema rečima jednog turiste, koji je pisao o poseti jednoj od prirodnih sauna na ostrvu, možete doneti hranu i kuvati je tako što ćete je staviti na jedan od otvora za paru u sauni. Sauna je opremljena kolekcijom lonaca i tiganja spremnih za kuvanje jaja i drugih užina.

Jošida ima kancelarijski posao, dok su mnogi od njegovih komšija farmeri i ribari. Ostrvo je pod hektarima prostranog zelenila. Na ostrvu se nalazi destilerija alkoholnog pića sake, koje je slično votki i nacionalno je piće Japana. Takodje na ostrvu je proizvođač soli, nekoliko prodavnica mešovite robe, ponuda noćenja sa doručkom, kao i fabrika za popravku automobila. Uprkos maloj veličini ostrva, većina njegovih stanovnika putuje automobilom, a ne biciklom ili hodanjem – a za to imaju i dobar razlog.

„Ljudi izbegavaju da putuju biciklom zbog jakih vetrova i kišne klime“, kaže on.

Aogašima ima nekoliko puteva. Većina se kreće cik-cak putanjom kroz centar ostrva. Ali pored nekoliko urbanijih zabava na ostrvu, Aogašima je u izričitoj suprotnosti sa životom na kopnu Japana. Zbog svog posla, Jošida kaže da svake godine više puta posećuje Tokio, putujući trajektom koji prelazi preko mora 321 km.

Druga opcija je putovanje helikopterom. Međutim, skrhanost koju oseća kao samo jedna mrlja među oko 13,4 miliona stanovnika Tokija dovoljna je da poželi samoću koju oseća kada se vrati kući na ostrvo.

„Često putujem na kopno poslovno, ali me plaši gužva – jednostavno je previše ljudi“, kaže on. „Na Aogašimi možemo osetiti fantastičnu prirodu koju ne možete doživeti u velikim gradovima.

Na sreću po Jošidu i njegove komšije, vulkan za sada ostaje tih. Svaki novi dan je još jedan u raju za ostrvljane – barem za sada.