Za razliku od Atlantide, za galski grad Aleziju, koji se spominje u klasičnim delima kakvo je Galski rat, Julija Cezara, u današnje vreme uopšte nije sporno da je postojao.
Zadatak novih istoričara jeste da odrede tačan geografski položaj mesta gde se odigrao jedan od najsurovijih vojnih pohoda u doba Rimskog carstva. Mesto gde se 52. godine p.n.e odigrala bitka koja po njemu nosi naziv nije bilo otkriveno sve do sredine 19. veka, kada je u Francuskoj nastala polemika o stvarnom položaju njenog poprišta.
Poslednji galski ostaci
Nezadrživo napredujući u želji da zagospodari čitavim Starim svetom, Rimsko carstvo je iskusilo jedan od presudnih trenutaka kada su rimske trupe pod vodjstvom Julija Cezara krenule u osvajanje Galije, gde su naišle na izuzetno žestok otpor Gala. Vodila se strašna, nemilosrdna borba u kojoj su obe vojske pretrpele ogromne gubitke, a jedna od presudnih bitaka odigrala se u gradu Aleziji. U ovom gradu je, pred nezaustavljivim naletom Cezarove vojske, utočište potražio galski vodja Vercingetoriks.
Kao i mnogi drugi gradovi koje su podigli Kelti (Gali su bili njihovi direktni potomci), Alezija se nalazila na vrhu jedne visoravni, što je gradu pružalo jasnu prednost u odbrani od mogućih napadača. Osim toga, da bi se što bolje obezbedilo gradsko jezgro, grad je utvrdjen kružnim zidinama od betona (izuma samih Rimljana), koje su služile kao neprobojni štit i odbrana od silovitih udara ovna za probijanje bedema i ostalih ratnih skalamerija toga doba. Rimski vojskovodja je odlucio da opkoli grad i tako ga potpuno odseče sprečavajući svaki pokušaj bekstva, te je zato naredio da se oko grada utvrdi opsadna linija s visokim ogradama kako bi iznurio Vercingetoriksa I primorao ga na predaju. Kada su galski odredi pritekli u pomoc Vercingetoriksu i opsadjenima, svi napadi su bili odbijeni bez većih poteškoća. Videvši da su njihovi sunarodnici pretrpeli neuspeh u svojoj spasilačkoj misiji, dok su sami jedva izdržavali pod pritiskom rimske opsade, Gali su se naposletku predali. Bitka je okončana, ali će se o galskoj tvrdjavi Aleziji tek pricati u buducim vekovima.
Polozaj Alezije na mapama
Od davnih vremena pa sve do sredine 19.veka smatralo se da se grad Alezija nalazio u oblasti Alize Sen Ren u Burgundiji. I zaista, etimološki posmatrano, reč Alize naizgled se prepoznaje I u imenu grada Alezije. Medjutim, grupa stručnjaka 1855. godine odbacila je ovo uobičajeno odredjenje polozaja galskog grada i izneli tvrdnju da se on zapravo nalazio u Alezu. To je izazvalo burnu reakciju Burgundjana koji su vrlo glasno zahtevali da se ne menja utvrdjeno stanovište prema kome se grad nalazio u Alize Sen Renu. Ova žučna polemika podstakla je I samog Napoleona III da imenuje odbor I ovlasti ga da izradi kartu francuske teritoije. Ipak, I pored nepobitnih dokaza do kojih se došlo iskopavanjem u potrazi za ruševinama Alezije, vatrena polemika nije ugašena ni do dan danas.
