Da li ste se ikada našli ispred slagalice koja je toliko intrigantna i zagonetna da na kraju provedete veći deo dana radeći na njoj? Pa, tako se već skoro 30 godina osećaju ljudi koji su pokušali da reše Kriptos.
Šta je Kriptos?
Kriptos je skulptura koju je stvorio američki umetnik Džim Sanborn. Nalazi se na teritoriji Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Lengliju, u Virdžiniji u SAD.
Kriptos je instaliran 1990. godine i uprkos naporima širokog spektra profesionalaca i amatera tokom skoro 3 decenije, samo tri od četiri šifrovane poruke su dekodirane.
Sastoji se od bakarnog ekrana u obliku slova S na kome su ugravirani kodovi, sa drugim simboličkim elementima kao što su komad okamenjenog drveta, crveni i zeleni granit, beli kvarc i bazenom vode koji ga okružuje.
Skulptura sadrži 1735 isečenih znakova alfabeta, od kojih 97 karaktera pripada konačnoj poruci koja tek treba da bude dešifrovana.
CIA tvrdi da Kriptos predstavlja svedočanstvo kriptografske istorije. Sadrži preokrenutu verziju grafikona pod nazivom „Vigeneries Tableauk“, koja se može pročitati samo sa zadnje strane skulpture.
Sanborn je koristio ovaj sistem grafikona pored sistema matričnog kodiranja za šifrovanje prve tri poruke. Četvrta poruka je očigledno osmišljena sa toliko pažnje da i dalje stoji kao jedna od najzagonetnijih misterija u kriptografiji.
Poruke:
Prva poruka je kratka poetska fraza koju je sastavio sam vajar.
Druga se odnosi na nešto zakopano pod zemljom, a takođe sadrži koordinate za lokaciju oko 50 metara jugoistočno od skulpture.
Treća poruka je preuzeta iz dnevnika arheologa Hauarda Kartera, koji opisuje otvaranje Tutankamonove grobnice 1922. Svi ovi odlomci sadrže namerne propuste i pravopisne greške kako bi se sačuvala estetika celokupne strukture i kako bi poruke bile izuzetno teške za dešifrovanje.
Ovi šifrovani odlomci teksta su dekodirani u roku od nekoliko godina nakon što je skulptura otkrivena. Od kompjuterskih naučnika do visoko kvalifikovanih radnika NSA (Nacionalne bezbednosne agencije), dosta ljudi je bilo uspešno u dešifrovanju ovih kodova.
Međutim, niko još nije imao sreće sa kodom četvrte poruke!
Uprkos tome što je duga samo 97 znakova, poslednja i konačna poruka u Kriptosu (K4), zadaje kriptoanalitičarima puno neprospavanih noći. Oni još uvek nisu u stanju da shvate kako je umetnik, bez ikakvog formalnog znanja o šiframa i kodiranju, stvorio ovu nerešivu zagonetku?
To je verovatno najzagonetnija od svih misterija!
Trenutni status:
Svake godine, grupa entuzijasta sastaje se sa Džimom u njegovom studiju u Merilendu, gde razgovaraju o misterioznom Kriptosu. Njihov cilj je da izvuku od umetnika bar neku korisnu informaciju koja bi ih dovela do rešenja – i paze bukvalno na svaki njegov pokret dok govori!
Ali sam Džim je prilično uporan da ne otkrije nijednu od svojih tajni. Očigledno, CIA je od njega zahtevala da dostavi rešenja u zatvorenoj koverti, koju je dao bivšem direktoru CIA, Vilijamu Vebsteru.
Pošto je ono što jeste, Džim je prevario i Vebstera, jer je kasnije rekao da mu nikada nije dao rešenje za K4.
Pa, za Džima, „obmana je svuda“. Možda je to cela poenta Kriptosa – da nas podseti da je život ipak samo ogromna obmana u velikoj šemi univerzuma, filozofski rečeno.
