Biljka bez lišća, bez korena, bez stabljike i sa najvećim cvetom na svetu zvuči kao stvar stripova ili naučne fantastike.

„To je možda najveći i najveličanstveniji cvet na svetu“, tako je Sir Stamford Raffles opisao svoje otkriće 1818. Rafflesia arnoldii, nazvane po njemu i njegovom saputniku, hirurgu-prirodnjaku dr Džejmsu Arnoldu.

Ovaj parazit u džungli u jugoistočnoj Aziji drži rekord u veličini cveta svih vremena od 106,7 centimetara prečnika i 11 kilograma težine, sa režnjevima nalik na latice debljine oko 3 cm.

To je jedna od najređih biljaka na svetu i na ivici je izumiranja

Kao da veličina i retkost nisu dovoljni, Rafflesia je takođe jedna od najukusnijih biljaka na svetu, sa izgledom koji imitira trulo meso ili balegu.

Cvet je u osnovi saksija, okružena sa pet živopisnih latica boje crvene cigle i sa pegama, koji oglašavaju toplu dobrodošlicu strvinarima gladnim proizvoda raspadanja cveta. Ipak, biljka je sada ugrožena, i živi u skrovitim delovima Sumatre, Bornea, Tajlanda i Filipina, boreći se da preživi protiv pljačkaških ljudi i sopstvene paklene biologije. Čini se da je sve okrenuto protiv raflezije. Prvo, njeno seme teško klija. Zatim ona stavlja ceo svoj život na kocku u potpunosti parazitirajući samo na jednoj vrsti vinove loze. Ovo je opasani pristup životu, jer bez loze i raflezija je mrtva.

Nakon što se nekoliko godina najeda nemoralnom zaradom od parazitiranja, biljka na kraju izbije kao cvetni pupoljak, nabubri tokom nekoliko meseci, a zatim procveta. Ali većina cvetnih pupoljaka umire pre otvaranja, a čak i dok je u cvetu raflezija se bori sa satom. Pošto cvet traje samo nekoliko dana, mora se brzo pariti sa obližnjim cvetom suprotnog pola. Problem je u tome što su muški i ženski cvetovi sada toliko retki da je čudo pronaći par koji je spreman da se međusobno oprašuje.

Da budemo pošteni, raflezijin način života nije tako besmislen. Na kraju krajeva, malo drugih biljaka se tako dobro hrani da mogu da razvijaju čudovišno cveće.

Ali sada, kada je u toku seča tropske šume, dragocena loza od koje zavisi Rafflesia nestaje, a zajedno sa njom i Rafflesia.

Postoji najmanje 13 vrsta Rafflesia, ali dve od njih se nisu vidjale još od Drugog svetskog rata i pretpostavlja se da su izumrle, a Rafflesia Arnoldii rekordne veličine se suočava sa izumiranjem. Da stvar bude gora, niko nikada nije uzgajao rafleziju u bašti ili laboratoriji.

Uzimajući u obzir sve ove pretnje za vrstu, pokušaji pokretanja istraživačkog centra i uvođenja zakona za zaštitu najvećeg i jednog od najređih cvetova na svetu, kao što se to dogodilo u Maleziji i drugim zemljama jugoistočne Azije, više su nego dobrodošli.