Sa svojim šarenim tlom, slanim pećinama i planinama, potocima i plažama obojenim okerom, iransko ostrvo Hormuz je bogato nezaboravnom geologijom. Zbog njegovih raznolikih boja zovu ga još i “ostrvo duga”.
Ostrvo je slana kupola — gomila kamene soli, gipsa, anhidrita i drugih evaporita u obliku suze koja se uzdiže uvis preko slojeva stena. Kamena so, ili halit, je slaba i plutajuća, tako da gubi svoju krhkost i sliva se kao tečnost kada je pod visokim pritiskom.
Masa koja se diže nije samo od soli. U nju su ugrađeni slojevi gline, karbonata, škriljaca i vulkanskih stena bogatih gvožđem, od kojih su neke poprimile živopisne nijanse crvene, žute i narandžaste dok su se kretale prema gore i bile u interakciji sa vodom i mineralima iz drugih slojeva stena.
Uzdignuti halit je široko rasprostranjen u blizini centralne i južne dve trećine ostrva, koji izgledaju crvenkasti usred izdanaka istrošenih vulkanskih stena koje izgledaju sivo. Preplanulu severnu trećinu ostrva prekriva sloj peska i drugog sedimenta koji je nastao drugim procesima.
Oker tlo na ostrvu pokazalo se privlačnim i za kuvare, umetnike i rudare. Lokalno stanovništvo navodno koristi crvenu zemlju da začini određenu vrstu hleba. Grupe umetnika su ga koristile za stvaranje ekspanzivnih peščanih tepiha. Pesak iz rudnika na severnom delu ostrva korišćen je i za farbanje, kozmetiku, keramičke pločice, kao i za eksterijere zgrada.
Na severnom kraju, mali zaliv sadrži koncentrisane delove mangrova koji izgledaju zeleno. Lokalno poznata kao hara šuma, ovo područje služi kao stanište za brojne vrste riba, mekušaca, rakova i ptica selica.
Ostrvo Hormuz je raj za planinare jer ga krase neobične stene koje izgledaju poput džinovskih školjki, kao i planine koje izgledaju kao da su sa Marsa.
Na ovom ostrvu smešten je i čudesan arhitektonski projekat šarenih kupola. Kupole Hormuza u obliku sijalice izgrađene su od lokalnog peska, a osmislio ih je proslavljeni iranski arhitekta Nader Kalili – koji se specijalizovao za izgradnju skloništa za ljude od peska i kamena.
