Jedno od najneobičnijh mesta na Zemlji, sa svojom neobičnom i jedinstvenom florom i faunom izgleda kao da je na nekoj drugoj planeti. Na čudnovatom ostrvu Sokotra, smeštenom u Indijskom okeanu, čini se kao da je vreme odavno stalo.

Ostrvo Sokotra se nalazi u Adenskom zalivu, u Indijskom okeanu, između Arapskog poluostrva i Roga Afrike, oko 240 kilometara istočno od Somalije i 380 kilometara južno od Jemena.

Deo je arhipelaga Sokotra, koji uključuje još tri ostrva, i jedna je od botanički najraznovrsnijih grupa ostrva na svetu.

Zbog svoje neverovatno raznovrsne i bogate flore i faune, Sokotra je globalno važna za zaštitu biodiverziteta. Ima 825 biljnih vrsta, od kojih je 308 (37%) endemskih. Ove vrste ne postoje nigde drugde na planeti.

Unesko je 2008. proglasio Sokotru mestom svetske baštine.

Nije čudo što je Sokotra poznata kao „Galapagos Indijskog okeana“.

Ostrvo je dugačko oko 132 kilometra i široko 49 kilometara, sa ukupnom veličinom od 3796 kvadratnih kilometara. Obalne nizije, krečnjačka visoravan i planine Hagijer su tri glavne topografske zone.

Poreklo termina “Sokotra“ je misterija, sa nekoliko suprotstavljenih teorija. Mnogi ljudi veruju da potiče od sanskritske fraze koja znači „ostrvo blaženstva“.

Stari Grci su je nazvali Dioskorida, kako se spominje u „Periplusu Eritrejskog mora“, grčkojm navigacionom priručniku iz prvog veka. U grčkoj mitologiji, Dioskorida se odnosi na ostrvo posvećeno Dioskuriju (Kastoru i Poluksu), čuvarima moreplovaca i mornara. Prema knjizi, ostrvo je „izuzetno veliko, ali sušno i močvarno, sa rekama, krokodilima, mnogim zmijama i ogromnim gušterima“. Te zveri su možda nestale, ali ostrvo je ostalo dragulj biodiverziteta u Arapskom moru, a Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ga je proglasio jednim od 5 ostrva na svetu od najvećeg međunarodnog značaja za biodiverzitet i zaštitu divljih životinja.

Vremenske prilike

Sa prosečnom temperaturom od preko 25 stepeni, ima polusušnu klimu.

Zbog podizanja toplog vazduha koji se na većim visinama hladi i dolazi do kondenzacije, viša unutrašnja područja godišnje dobijaju više kiše nego priobalne nizije.

Izuzetno jaki vetrovi i visoki talasi karakterišu sezonu monsuna, koja traje od juna do septembra. Za to vreme, ostrvo je bilo odsečeno od ostatka sveta i tek nedavno je postalo dostupno tokom cele godine izgradnjom aerodroma.

Pecanje postaje nemoguće tokom monsuna, pa mnogi ljudi odlaze sa severne obale na visoravni kako bi izbegli vetrove i skupili urme.

Blagodeti Sokotre

Sokotra je od davnina bila poznata po svojim terapeutskim i mirisnim smolama, endemskim biljnim gumama, najboljoj aloji, amberu, mošusu i biserima na svetu, kao i po svojoj centralnoj poziciji u brodarstvu na Arapskom moru.

Sokotra je proizvodila ne samo tamjan, smirnu i aloju još 2400. godine pre nove ere, već i tzv. smolu zmajeve krvi (o čemu će kasnije biti reči), koju su, prema tradiciji, gladijatori utrljavali pre borbe da bi ubrzali zarastanje svojih rana.

Flora i fauna Sokotre

Biljke kao što su komifora, bosvelija i drvo zmajeve krvi, koje daje različite smole kao što su smirna, tamjan i aloja, dugo su bile važne za kulturu i trgovinu ostrva. Takodje su česte pustinjske ruže i drvo krastavca. Kaže se da je Aristotel savetovao Aleksandra Velikog da zauzme Sokotru kako bi stekao kontrolu nad trgovinom aloje.

Sokotra je takođe dom brojnim ugroženim vrstama divljih životinja. Tu je ugroženi egipatski sup, koji je u globalnom opadanju, ali se održava na ostrvu sa populacijom od 800 parova, zatim karakteristična tarantula duginih boja poznata kao Plavi pavijan, izuzetno čudni gušteri bez nogu kao i razne druge endemskih vrsta gmizavaca, rakova i mekušaca.

Drvo zmajeve krvi

Jedan od najznačajnijih simbola ostrva Sokotre je drvo, poznato pod nazivom drvo zmajeve krvi.

Sezona monsuna donosi maglu, kišu i morsku maglu na ova mesta, a lišće zmajevog drveća presreće vlagu u vazduhu, kanališući je do korenovog sistema zaštićenog gustom krošnjom u obliku kišobrana.

Generacijama je ovo neverovatno drvo bilo ekonomski važno. Meštani ga veoma cene kao hranu za stoku. Hranjenje krava i koza izuzetno malim količinama bobičastog voća poboljšava njihovo zdravlje, ali treba biti oprezan jer u velikim količinama mogu da izazovu bolest.

Crvena smola je verovatno najpoznatija karakteristika drveta. Po njoj je ono nazvano jer, prema verovanju, ova smola ima boju zmajeve krvi. Ova smola koristi se u različite tradicionalne terapeutske svrhe. Bila je dobro poznata u trgovini od 60. godine nove ere, a drevni ljudi su je nazivali “cinober“ (što je takodje izraz za crvenu boju). Smola zmajeve krvi se od antike koristila za lakiranje drveta, izradu lekova, kozmetike i boja. Pretpostavlja se da je boja “zmajeva krv“ bila odgovorna za bogatu boju Stradivarijusovih violina.

Drvo zmajeve krvi:

Zemlja čarobnjaka

Sokotra je prema legendama takođe bila zemlja čarobnjaka, duhova i čudovišta. Postoji mnogo mitova i priča. Njeni čarobnjaci su bili najmoćniji na svetu, prema Platonu i Marku Polu. Govorilo se da je bilo letećih zmija, zatim da se na njegovim planinama nalazi gnezdo Feniksa, kao i isto tako neverovatna ptica Rok, koju pominje Sinbad Mornar.

Osim obilaska ostrva i upoznavanja njegove flore, planinarenja i obilaska kanjona, Sokotra nudi bogate raznovrsne aktivnosti kao što su jahanje kamile, surfovanje po Indijskom okeanu, ronjenje, odlazak u ture posmatranja ptica, pecanje sa lokalcima, ili posete vulkanskim pećinama. Dovoljno razloga da je posetite jednog dana, zar ne?