Postoje mnoga čuda drevnog sveta koja zapanjuju naše umove i izazivaju strahopoštovanje u nama. Ali šta se dešava kada nalazište takve preciznosti i veličine dokaže, van naučne sumnje, da je postojanje čoveka starije od bilo čega što je ranije poznato? Takav je slučaj Gobekli Tepea koji dovodi u pitanje ljudsku istoriju kakvu poznajemo.
Prvi put otkriven 1994. od lokalnog pastira u Turskoj, Gobekli Tepe sadrži megalite teške 7 do 10 tona i visoke oko 6 metara.
Datiranje ugljenika precizno utvrđuje njegovu starost, od 7000 do 12000 godina pre Stounhendža.
Biblijska istorija je opšteprihvaćena i po njoj čovečanstvo je staro samo oko 7000 godina. Linda Moulton Hou izjavljuje da ovo otkriće bukvalno udvostručuje starost ljudske istorije.
Šta je Gobekli Tepe?
U vreme pećinskih ljudi, neposredno pre ledenog doba, bez točka, alata i poljoprivrede, Gobekli Tepe se pojavljuje sa naprednim tehnologijama, detaljnom arhitekturom i astronomski usklađeni sa kardinalnim pravcima. Smešten je u samom srcu kolevke civilizacije, a njegova izuzetna očuvanost je dar epskih razmera.
Zakopano 10.000 godina, sveto mesto je otkriveno sasvim slučajno 1994. Nemački arheolog Klaus Šmit je pozvan zbog svoje stručnosti i ono što je iskopao stvorilo je nedoumicu u našem razumevanju čovečanstva. Nivo tehnike i detalja je ono što se prvo ističe.
Megaliti u obliku slova T koji dostižu visinu od oko 6 metara stoje hrabro na svom mestu. Sva ova visoka bića okrenuta su jedno prema drugom u skoro savršenom krugu.
Klaus Šmit je verovao da je Gobekli Tepe mesto svetilišta, nazvano Prvi hram na svetu. Među ruševinama ne leže ni kosti, ni pribor za kuvanje, ni alat. Čini se da ovo nije bilo mesto gde su ljudi živeli. Iskonski očuvane strukture stoje u veličanstvenom kontrastu sa pustinjom koju sada naseljavaju.
Ko je izgradio Gobekli Tepe?
Gobekil Tepe se pojavljuje iz primitivnih početaka civilizacije kada su primitivni ljudi sakupljali bobice i lovili, živeći kao nomadi. Nalazište koje dovodi u pitanje svu prihvaćenu istoriju pojavljuje se niotkuda. Da li su ovi ljudi iz neolita bili majstori sofisticiranog zanatstva? Ili je postojala varnica koja je inspirisala njihovu veštinu?
Graham Hancock sugeriše da mora postojati spoljni uticaj koji je naučio ljude naprednom zidanju. On to naziva transferom tehnologije. Bilo da su potekli sa zvezda ili je to izgubljena civilizacija koju je svet zaboravio, upravo ovi pravci istrage otkrivaju najverovatniji način za stvaranje Gobekli Tepea.
Verovanje mitologiji
Moramo preispitati te priče i mitove za koje se veruje da su samo alegorija da bismo razumeli ostatke Gobekli Tepea. Atlantida, Nifili, Anunaki i Rajski vrt su često povezani sa teorijama o tome šta je Gobekli Tepe mogao biti.
Ono za šta se nekada verovalo da je mitologija sada postaje valjani pravac istraživanja. Sva vrata pseudonauke su sada otvorena za istraživanje mitologije kao verodostojne hipoteze, dok nastojimo da reorganizujemo ono što znamo o ljudskom poreklu.
Ako su, kako Hancock sugeriše, dostignuća Gobekli Tepea bila dar napredne civilizacije, moramo istražiti mogućnosti poseta Drevnih vanzemaljaca koje su pokrenule čovečanstvo… (čitajte nastavak ovde…)
