Graham Hancock primećuje da se navodni pad Atlantide dešava tačno u vreme stvaranja Gobekli Tepea. Da li je ovaj hram bio očuvanje ranijih vremena? Možda spomenik podignut da se seća šta se dogodilo pre nego što je civilizacija zauvek izgubljena?

Nojeva barka

S obzirom na širok spektar prikazanih životinja, Endrju Kolins sugeriše da je ovaj spomenik mogao bukvalno predstavljati beleške o potopu. Gobelki Tepe se nalazi samo 885 km od planine Ararat gde navodno počiva Nojeva barka. Pažljiv prikaz životinja mogao bi biti katalog životinja uključenih u barku. Hram je po svojoj prirodi podsetnik na prošlost i nasleđe budućim generacijama onoga što je postojalo na planeti u tom trenutku istorije.

Posle Potopa

Graham Hancock sugeriše da su Gobekli Tepe stvorili preostali Atlantiđani kao način da ponovo pokrenu svoje društvo. Početak naše civilizacije, kada čovek počinje da se okuplja i živi u naseljima, zapravo je, po Henkoku, ponovno pokretanje društva.

Preostali narodi Zemlje su se raselili (sa Atlantide) posle kataklizme i proneli svoje znanje nadaleko i naširoko sa ciljem da ožive čovečanstvo. Od Egipta do Evrope, od Meksika do Sumerana, sve drevne rase dokumentuju mudra bića koja izlaze iz voda sa naprednim znanjem koje je podstaklo ljudski napredak.

Uobičajena ikonografija ovih bića (ono što Hancock naziva mađioničarima bogova) podučavala je civilizacije i stoga se verovalo da su oni bogovi ili mađioničari. Veštine kao što su matematika, astronomija, poljoprivreda i zidanje su prenesene na ljude da bi se pomoglo čovečanstvu. Sposobnost stvorenja da izađu iz poplavnih voda ilustruju riblje karakteristike kod spomenika širom sveta.

Možemo li verovati istoriji?

Čak i ako ne idemo toliko daleko da podržavamo intervenciju vanzemaljaca ili pad Atlantide, činjenice Gobekli Tepea su testament koji osporava svaku pretpostavku o poreklu čovečanstva. Da li je ovde bilo starih civilizacija pre nas? Da li je ovakva istorija naše planete mnogo starija od svega što smo zamislili?

Mogućnosti koje otvara doba Gobekli Tepea su ogromne. Arheolozi su dugo dovodili u pitanje istinitost istorije kakvu poznajemo.

Ono što moramo imati na umu je da takva naučna otkrića finansiraju oni koji imaju imaju interesa od takvih istraživanja. Ona su produžetak crkvenih dogmi i Kabale koji su oprezni da kreiraju svoju verziju istorije. Smitsonijan i drugi imaju svoje interese koje treba zaštititi i stoga svi istraživači koji osporavaju njihove stavove neće biti finansirani ili će biti potpuno diskreditovani.

Revolucionari poput Carmen Bolter i Zecharia Sitchin su ograničeni u svom finansiranju a njihov kredibilitet doveden u pitanje. Ipak, ideje koje dele stvaraju nove podsticaje u ljudskoj svesti, koje odjekuju kao uverljive i vredne istraživanja.