U zemlji mnogih plemena, od kojih svako praktikuje svoju kulturu i rituale, postoji pleme sa kulturom zasnovanom na mitologiji koja je čudnija od naučne fantastike.

Verski obredi

U podsaharskoj Africi, u Maliju, duž reke Niger nalazi se oblast koja se zove strmina Bandiagara. Ovde živi pleme ili bolje rečeno mali narod od nekih 800 hiljada ljudi koji sebe naziva Dogoni. Ova zajednica je najpoznatija po svojim čudnim običajima i verovanjima. Svaki od njihovih rituala kao što su plesovi, inicijacije plemenskih starešina i posebno pogrebna praksa, prožet je misterioznim mitološkim verovanjima; neki od njih su toliko tajnoviti da niko sa strane ne može da prisustvuje njihovom izvođenju sem samih članova plemena. Na primer, svoje mrtve sahranjuju u pećinama koje se nalaze u liticama i osim rođaka umrle osobe, niko drugi ne može da ide tamo. Takođe, ove pećine bi trebalo da budu rezervoari magije i imaju veoma sveta značenja. To je zato što Dogoni izuzetno poštuju svoje pretke. Metode obožavanja Dogona su jedinstvene. Jedna od njih je nuđenje hrane tako što je stavljena na čisto mesto na zemlji i sledećeg dana čitaju oznake koje su ostavili otisci lisice koja je uzela hranu. Zanimljivo je da je lisica takođe sveta za pleme.

Plemenski ples

Najzanimljiviji običaj je plemenski ples, što je glavni razlog što su antropolozi i istraživači smatrali Dogone prilično zbunjujućim. Ova plesna praksa je glavni deo dogonske ceremonije u kojoj maskirani muškarci nose štule od 4 metra i izvode ples poznat kao ‘Sigi’. Ovaj ples oslikava obnovu sledeće generacije i izvodi se svakih 50 godina.

Misterija Sirijusa

Razlog za ovaj ritual bio je toliko ubedljiv i intrigantan da je naterao autora Roberta K.G. Templea da 1972. napiše knjigu pod nazivom Misterija Sirijusa. Dogoni veruju da je njihovo božanstvo po imenu ‘Amma’ stvorilo univerzum i sve u njemu. A ‘Nommos’ su bili njena prva kreacija. ‘Nommos’ su bili ljudi slični ribama koji su živeli na planeti u zvezdanom sistemu Sirijusa koji su došli do Dogona pre 5.000 godina, živeli među njima i dali im veliko znanje o Sunčevom sistemu, poljoprivredi i mnogim drugim stvarima. Dogoni su vekovima verovali da svakih 50 godina mali beli patuljak (Sirijus B) u blizini Sirijusa, završi svoju orbitu. To je najmanja zvezda, ali je izuzetno gusta. Oni dalje opisuju Sirijus B kao ‘po tolo’, (po znači ‘najmanje seme’, sićušna, bela žitarica poreklom iz Afrike, a tolo znači ‘zvezda’). Prema njima, sve je proizašlo iz ove nevidljive zvezde i u centru neba ona upravlja ostalim zvezdama. Dakle, razlog za njihov ples je da umiri ovu zvezdu.

Znanja Dogona o astronomiji

Velika misterija se odvija u činjenici da je ova mala bela zvezda otkrivena tek 1928. godine, a prvi put ju je fotografisala 1970. godine pomorska opservatorija Sjedinjenih Država. Dogoni su takođe znali da Saturn ima prstenove, a Jupiter četiri meseca. Zanimljivo je primetiti da su Egipćani takođe imali veliko znanje o Sirijusu i zvezdi belog patuljka, Sirijusu B, tako da je moguće da su Dogoni mogli imati neke veze sa starim Egipćanima. Kenet Brečer, profesor fizike na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) napisao je 1977. da su „Dogoni Malija vekovima odlično razumeli Sunčev sistem, posebno zvezdani sistem Sirijusa”. Najznačajniji aspekt njihovih zapažanja je da je Sirijus B nevidljiv golim okom.

Za nas, pitanja ostaju; kako to da je znanje ovih drevnih ljudi tako tačno? Da li su ih zaista posetila ribolika bića sa druge planete?