Jednu od najvećih tajni iščezlih civilizacija predstavlja kontinent Mu, koji je navodno pre 12000 godina nestao poplavljen vodama Tihog okeana. Zanimljivo je da mit o kontinentu Mu govori ne samo o ogromnom ostrvu koje je nestalo, nego takodje uvodi pretpostavku o prvobitnoj civilizaciji od koje mozda vodi poreklo čitav ljudski rod!

Čerčvordova odiseja  

Jedna od najvažnijih ličnosti medju tragaocima za kontinentom Mu nesumnjivo je bio Dzejms Čerčvord. U vreme svoje vojne službe u Indiji uspostavio je bliske odnose s nekim hinduističkim sveštenicima, tako da su Čerčvordu bile dostupne arhive ispisane drevnim jezicima na glinenim tablicama sušenim na suncu.  Ovaj pukovnik britanske vojske poveo je 1883. godine ekspediciju u Mongoliju i Sibir da bi sakupio podatke potrebne za formulisanje hipoteze o onome sto se moglo dogoditi na južnom Pacifiku. Na osnovu podataka prikupljenih sa glinenih tablica, Čerčvord je došao do zaključka da tablice nisu pripadale nijednoj poznatoj civilizaciji, odnosno do smelog zaključka da je kontinent Mu mesto gde se čovek najpre i pojavio.

Iako je sadržaj drevnih tablica potvrdio Čerčvordove teorije, ipak njegove ideje su na neki način delovale nedovoljno ozbiljno. Medjutim, otkrića severnoameričkog geologa Vilijama Nivena iz 1921. godine, koji je pronašao čak 2600 tablica, pokazala su iznenadjujuću podudarnost s ranije iznesenim Čerčvordovim zaključcima. Obojica istrazivača došla su do zaključka da su ove tablice pisane možda prvim jezikom kojim se u praistoriji govorilo u Americi.

Geografski polozaj kontinenta Mu

Čerčrvord je sa svojom ekipom iscrpnim proučavanjem, utvrdio da je kontinent Mu pripadao basenu Tihog okeana I zauzimavši njegov južni deo, bio omedjen Havajima, Fidžijem i Uskršnjim ostrvom. Kontinent bi trebalo da je imao površinu obuhvaćenu razdaljinom od otprilike 5000 km sa severa ka jugu i 1000 km sa istoka na zapad.

Šta su predstavljali moaji, i da li su oni možda ostaci civilizacije Mu?

Pukovnik Džon Čerčvord tvrdio je u svojim spisima da je napredna civilizacija Mu podigla kamene divove na Uskršnjem ostvru. Zapravo, na ovom ostrvu, koje je 1722. godine otkrio holandski moreplovac Rogeven, nalazi se oko 6 stotina kamenih statua nazvanih moaji. Moaji su visoke kamene skulpture ljudskih figura, sa izduženim licima, i dugim i pljosnatim nosevima. Neki od njih su zagledani u more, dok je većina okrenuta ka kopnu. Još nije otkriveno kakvo su značenje ove skulpture imale za stanovnike.

Jedna od pretpostavki je da su stanovnici pomoću moaji statua predstavljali svoje pretke, koje su slavili gotovo kao božanska bića. Ipak, ispostavilo se da o vezi izmedju ovih statua i civilizacije s kontinenta Mu nema posebno pouzdanih dokaza. Osim toga, još jedan mit o nestaloj civilizaciji se dovodi u vezu sa moajima, prema teoriji koju je početkom dvadesetog veka formulisala Jelena Blavacka, osnivač Teozofskog drustva. Ona se otvoreno suprotstavila spomenutoj teoriji Džejmsa Čerčvorda, objasnivši da su moaji skulpture baština jedne druge nestale civilizacije, o kojoj će više reci biti u nastavku, a to je Lemurija…