Tomas Fuler je bio porobljeni čovek koji je na kraju svog života stekao slavu zbog svoje sposobnosti da računa brojevima u svojoj glavi.

Fulerova biografija

Rođen u zapadnoj Africi i prodat u ropstvo u Virdžiniji, radio je na farmi skoro ceo svoj život. Nikada nije naučio da čita ili piše na engleskom i nije dobio nikakvo obrazovanje u Americi. Ipak, u poznim godinama impresionirao je druge svojom sposobnošću da brzo izvrši velike proračune u svojoj glavi. Dr Bendžamin Raš iz Filadelfije pomogao je u objavljivanju Fulerovih podviga, a pokret protiv ropstva koristio je njega i druge kao primere kako su porobljeni Afroamerikanci sposobni da uče. Fuler je umro 1790.

Mnogo toga što se zna o Fulerovom životu potiče iz dva izvora: 1) izveštaja o njegovim matematičkim sposobnostima koji je pripremio dr Bendžamin Raš i objavio u Američkom muzeju, ili u Universal Magazine 1788; i 2) njegove čitulje, koja se pojavila u bostonskim novinama Columbian Centinel, 29. decembra 1790. U tim novinama se navodi da je u trenutku njegove smrti imao osamdeset godina, što znači da je godina rođenja oko 1710. Opisujući Fulera kao „veoma crnog“, list je izvestio da je „doveden u ovu zemlju sa četrnaest godina i da je prodat kao rob sa mnogim svojim nesrećnim sunarodnicima“. Raš je naveo da je Fuler rodom iz Afrike i da je „celog svog života naporno radio na farmi“.

U nekom trenutku Fulera su kupili Prisli i Elizabet Koks, koji su obrađivali 232 hektara zemlje 6 km zapadno od Aleksandrije. Ostao je tamo do kraja života, nikada nije naučio da čita ili piše i nije dobio nikakve instrukcije iz aritmetike. Prema Rašu, Fuler je rekao dvojici muškaraca, koji su došli da ga intervjuišu u njegovim poznim godinama, da je sam sebe naučio da broji do deset, i da je, kada je mogao da izbroji do sto, mislio da je „veoma pametan momak.“ Zatim je izbrojao broj dlaka u repu krave, koji je iznosio 2872. Fuler je takođe rekao muškarcima da je zahvalan Elizabet Koks, čiji je muž umro 1782, što ga nije prodala, „što je bila u iskušenju da učini zbog  ponuda velikih suma novca od nekoliko radoznalih osoba”.

Fulerovi proračuni

Raš opširno izveštava o pojedinostima Fulerovih proračuna. Dva bela čoveka, oba kvekera iz Pensilvanije, otputovala su na farmu Koksa i postavila mu nekoliko problema koje treba da reši, uključujući koliko sekundi ima u godini i po (47.304.000) i koliko sekundi ima za sedamdeset godina, sedamnaest dana i dvanaest sati (2.210.500.800). Jedan od muškaraca je tvrdio, računajući na digitronu, da je drugo rešenje preveliko, ali ga je Fuler podsetio na prestupne godine. Treće pitanje se odnosilo na uvećanje farmskih životinja, a sva pitanja su rešena tačno, u roku od minut-dva, i to bez pomoći papira ili olovke. Drugom prilikom Fuler je izvršio proračune za dva čoveka, od kojih je jedan rekao da je „šteta što nije bio bolje obrazovan”. Fuler je odgovorio da su „mnogi učeni ljudi velike budale”. Naučnik Vilijam F. Muglston je priznao mogućnost da je Fuler imao Savant sindrom, ali takođe tvrdi da nijedan dokaz osim Fulerovih specifičnih aritmetičkih veština na to ne ukazuje. Džon Fovel i Paulus Gerdes dalje tvrde da dokazi ne podržavaju ideju da je Fuler imao nizak koeficijent inteligencije, i ukazuju na „bogatu tradiciju mentalnih kalkulacija među nepismenim ljudima u Africi”.

Fuler dokazuje mentalnu sposobnost Afroamerikanaca

Fuler je umro 1790. godine, a njegova priča se često spominjala u literaturi, u kontekstu protiv ropstva, koja je nastojala da pokaže mentalnu sposobnost Afroamerikanaca. U New Travels-u u SAD, objavljenom na engleskom 1792. godine, Francuz J. P. Brissot de Varville upario je Fulerovu priču sa pričom Džejmsa Derhama, porobljenog čoveka koji je naučio da se bavi medicinom u Nju Orleansu. „Ovi primeri dokazuju, bez sumnje“, napisao je Brissot de Varville, „da se kapacitet crnaca može primeniti na bilo šta; i da im je samo potrebna obuka i sloboda“.