Malo lokacija na Zemlji ima moć da očara turiste svojom veličanstvenošću i magičnom atmosferom. Jedno takvo mesto je planina Nemrut u južnoj Turskoj. Nemrut je na Uneskovoj listi svetske baštine zbog masivnih skulptura božanstava koje je naručio kralj Antioh I od Komagene za svoju ličnu grobnicu, a ne zbog svoje visine od 2.134 metra.

Skulpture, na koje su uticale i grčka i persijska mitologija, ilustruju dvojno kulturno nasleđe Kraljevine Komagene. Smatraju se jednom od najgrandioznijih građevina helenističkog perioda. Komagena, koja je osnovana nakon što se kraljevstvo Aleksandra Velikog raspalo, bila je raskrsnica istočnih i zapadnih kultura, što je pomoglo Unesku da prepozna Nemrut i njegove skulpture kao mesto „izuzetne univerzalne vrednosti“ 1987. godine.

Kraljevina Komagena

Masivne skulpture na vrhu planine Nemrut podignute su da upotpunjuju grobnicu kralja Antioha i prikazuju bogove koje obožavaju ljudi iz Komagene. Uprkos godinama istraga, grobnica ovog velikog kralja tek treba da bude otkrivena, jer je to mesto obavijeno velom misterije. Moramo da se vratimo unazad i pokušamo da bolje razumemo kraljevstvo kako bismo razumeli zašto je tako izuzetno mesto obožavanja – i umetnosti – podignuto pre skoro 2000 godina.

Između 109. p.n.e. i 72. godine nove ere, Kraljevina Komagena je upravljala Mesopotamijom i velikim Eufratom, koju je osnovao Mitridat I Kalinik, koji je tvrdio da je potomak kralja Jermenije. Komagena je postala oličenje ujedinjenja Istoka i Zapada, što se može uočiti u njenoj kulturi, nakon što su je osnovali Makedonci na mestu gde vlada persijska kultura. Vladari ove zemlje nisu krili svoje poštovanje prema persijskoj, asirskoj i jermenskoj kulturi, uprkos činjenici da su ljudi prihvatili grčku kulturu.

Planina Nemrut je bila sveto mesto za stanovnike Komagene, prema arheolozima, zbog čega je kralj Antioh I želeo da se njegova grobnica podigne na vrhu planine. Da budemo iskreni,kralj je verovatno  bio veliki egoista jer je verovao da je ravan bogovima. Skulpture i mesto bogosluženja na ovoj prelepoj planini napušteni su kada su Rimljani zauzeli zemlju, a statue, za koje je procenjeno da su u početku bile visoke 50 metara, prepuštene su sudbini.

Lokacija na vrhu planine Nemrut nikada nije sakrivena od očiju javnosti, ali nije istražena sve dok nemački inženjer Karl Sester nije počeo da je iskopava 1881. Međutim, pažnja na Nemrut je skrenuta tek kada je Fridrih Karl Derner započeo sistematsko istraživanje tog područja 1939. 2006. godine, Bliskoistočni tehnički univerzitet (METU) u Ankari je uspostavio detaljan plan za kopanje i istraživanje planine i njenog okolnog regiona, koje je još uvek u toku, nakon godina iskopavanja.

Poseta bogovima planine Nemrut

Tri odvojena svetilišta – istočno, severno i zapadno – pozdraviće vas nakon uspona sve do vrha. Iako severno svetilište, popularno poznato kao severna terasa, nikada nije završeno, istočna i zapadna terasa učiniće vaše vreme i utrošene kalorije vrednim truda.

Galerija bogova, Galerija predaka i oltar nalaze se na istočnoj terasi. Galeriju bogova činila su pet božanstva, ona oličavaju panteon (hram posvećen svim bogovima), noosnovani verski kult. Oni su predstavljali pet glavnih skulptura. Sa obe strane ovih stauta, stajale su skulpture lava i orla, koji su ih čuvali. Lav, kao vladar životinja, simbolizuje zemaljsku vlast, dok orao, kao božiji glasnik, simbolizuje nebesku moć. Statue na zapadnoj terasi su skoro identične. Ipak, zemljotresi i surovo vreme različito su uticali na propadanje statua tokom godina. Glave statua na zapadnoj terasi su i dalje u dobrom stanju, ali su prestoli na istočnoj terasi očuvaniji.

Na poleđinama ogromnih prestola bogova na istočnoj i zapadnoj terasi nalazi se natpis od 237 redova ispisan grčkim slovima koji sadrži detaljne informacije o pravnim i istorijskim aspektima nastanka lokaliteta na planini Nemrut, uspostavljanju novog verskog kulta, kao i testament kralja Antioha I.

Čuveni izlazak i zalazak sunca

Ako ste se odlučili da posetite planinu Nemrut, postoji nepisano pravilo koga bi trebalo da se pridržavate: Morate se probuditi i popeti se do vrha da biste videli epski izlazak sunca na vrhu planine Nemrut. Ako niste ranoranilac, uvek možete da uhvatite zalazak sunca, koji je takođe veličanstven. Međutim, jedna stvar koju treba da imate na umu je da na put do vrha ponesete toplu odeću jer je pre izlaska i posle zalaska sunca veoma hladno, čak i usred leta.