Locirana u Margate, Kent u Engleskoj, pećina Shell ima zidove i krov koji su prekriveni mozaicima, u potpunosti napravljenih od školjki, ukupno oko 6.000 kvadratnih metara mozaika, ili 4,6 miliona školjki.

Otkriće Džejmsa Njulava

Godine 1835. Džejms Njulav je kopao ribnjak za patke kada je njegova lopata probila zemlju u neku vrstu podzemnog otvora. Spuštajući sina u pećinu, brzo je shvatio da je ovo više od prirodne podzemne pećine. (Izveštaji o otkriću se razlikuju, a neki sugerišu da su Njulav i njegova deca znali za pećinu neko vreme pre nego što su svetu objavili njeno postojanje.)

Ukrašeni hiljadama lokalnih školjki, dizajni podsećaju na indijske i egipatske dizajne. Paneli mozaika su prilično apstraktni, ali izgleda da neki predstavljaju životinje kao što su krokodil, sova ili kornjača, a za druge se kaže da izgledaju kao skelet.

Pećina postaje otvorena za javnost

Pećina je otvorena za javnost 1837. godine i brzo je postala lokalna turistička atrakcija. Nažalost, gasne lampe koje su se koristile za osvetljavanje pećine u viktorijansko doba učinile su utvrdjivanje starosti pecine proučavanjem radiokarbona skoro potpuno nemogućim. Korišćene su i druge metode u pokušaju da se utvrdi starost pećine, ali su se do sada pokazale beskorisnim, a istraga o malteru korišćenom za pričvršćivanje školjki na zid je samo mogla da zaključi da je malter „na bazi ribe“.

Spekulacije o tome ko je napravio pećinu

Zbog ovog nedostatka fiksnog datuma stvaranja i zbog toga što dizajni izgledaju nejasno istočnjački, spekulacije o tome ko je napravio ovu pećinu su se kretale od Feničana preko Rimljana, templara do mistika i mađioničara iz 18. i 19. veka. Najverovatnije je da ju je stvorilo 1700-ih godina jedno od mnogih tajnih društava engleske gospode pod uticajem Istoka.

Pećina je malo mesto i lako ga je propustiti, jer spolja nije naročito uočljivo. Ispred male ulazne zgrade u kojoj se nalaze suvenirnica i kafić, i muzejska soba koja govori o istoriji pećine, nalazi se usko stepenište, i prolaz od krede, koji dalje vodi kroz nekoliko prostorija ukrašenih školjkama.

Kroz novi ulaz uski prolaz u obliku slova S vodi do odaje sa centralnim stubom, i tu se može shvatiti čar ove pećine koju je napravio čovek. Zidovi i plafon prekriveni su bukvalno hiljadama školjki, u zamršenim šarama koje liče na drveće, cveće, muškarce i još mnogo toga.

U centru se nalazi osovina prema gore, koja propušta sunčevu svetlost i za koju se kaže da funkcioniše kao solarni sat/kalendar. Dalje, prolaz u obliku slova S vodi do pravougaone prostorije kojoj su u svetskim ratovima uništeni zasvođeni plafon i deo zida.

Dok su neki sugerisali da je to prevara – jer u to vreme nema dokaza o iskopavanjima – postoje neki arheološki izveštaji koji primećuju sličnosti sa izgradnjom ranih rudnika kalaja u regionu.