U mnogim kulturama i biblijskim religijama veruje se da je na Zemlji došlo do velike poplave koja je potopila skoro celu planetu ili njen veoma veliki deo. Naučnici su se ranije protivili tome, ali, prema arheološkim i geološkim podacima, sada je prihvaćeno da je zaista postojala ogromna količina vode koja je prekrivala mnoge delove sveta.

Nojeva barka

Kaže se da je prorok Noje sagradio barku, i u nju je stavio razne vrste životinja i odoleo oluji i velikom potopu dok se njegova barka nije zaustavila na udaljenom vrhu planine u današnjoj Turskoj.

Već nekoliko decenija mnogi istraživači kreću u ekspedicije na područje planine Ararat u Turskoj u potrazi za čudnom anomalijom koju je takođe uhvatio satelit koja izgleda kao komad veštačkog artefakta.

Mnogi veruju da je to Nojeva barka. Timovi koji posećuju planinu navode da postoje dve lokacije udaljene 27 km jedna od druge, što bi moglo biti mesto gde je Nojeva barka mogla da se zaustavi. Ali neki naučnici kažu da bi cela stvar mogla biti samo prirodna geološka formacija o kojoj izveštavaju entuzijasti.

Istraživači koji su došli do značajnih otkrića

“Ispod glečera od 37 kvadratnih kilometara na severoistočnoj strani planine Ararat, nalazi se čudan komad drvenog artefakta koji je uklesan između otopljenog dela glečera”, kaže Džordž Hagobian, turski biznismen koji se popeo i video artefakt 1906. , kada je bio dečak.

Arheološki ilustrator, Džordž Hagobijan, opisao je predmet koji je video, a svoj izveštaj opisao kao „dugačka kutija”. Bio je pravougaonog oblika, a uglovi su bili malo zaobljeni. Strane su blago nagnute. Krov je u osnovi bio ravan sa samo blagim nagibom, a na jednom kraju je bilo stepenište.

Njegov ujak ga je podigao na svoje merdevine, a on se popeo na krov. I tamo sve do sredine krova, video je rupe, i zabio je glavu unutra, bio je mrak. Vikao je i glas mu je odjeknuo. Bila je šuplja. Hagobian se vratio nekoliko godina kasnije, video isti objekat, ali su led i sneg ponovo počeli da ga prekrivaju.

Skoro 17 godina kasnije, umetnik je upoznao Eda Dejvisa, čoveka koji je bio u Iranu 1943. godine, gde je bio stacioniran u vojsci Sjedinjenih Država. Dejvis je rekao Hagobijanu da veruje da je i on video barku. Kada ga je video, izjavio je da se činilo da se kovčeg razbio na dva dela. On je opisao tri palube unutra i takođe velike kaveze na donjoj palubi plus manje kaveze na drugoj palubi. Krov je imao rupe za ventilaciju i svetlost.

Izveštaji Hagobijana i Dejvisa izgleda da su zaintrigirali arheologa amatera po imenu Don Šoki koji je krenuo na putovanje u opisano područje nakon što je video satelitske slike. Don i njegov tim popeli su se na južnu stranu planine, ali im turska vlada nije dozvolila da odu na severnu stranu. Tako je njihov turski vodič Ahmet nastavio sam. Kada je stigao do 4900 m, video je nešto što je napola zatrpano snegom i slikao ga.

Po povratku u Sjedinjene Države, Don Šeki je odneo sliku forenzičkom antropologu koji mu je rekao: „Svakako ne izgleda prirodno. Izgleda mi da je definitivno nastalo ljudskom rukom. Ono što vidim kada pogledam ovo je nešto što se izdvaja od ostatka terena, a to je ono što izgleda kao čvrsta struktura. Nikada nećeš znati dok se ne popneš i ne budeš mogao da ga vidiš i staneš pored njega.”

Bivši oficir trgovačke mornarice Dejvid Fasold smatra da se kovčeg nalazi na lokaciji koja je 27 km udaljena od oblasti koju su ranije opisali drugi istraživači. Njegov tim je tvrdio da je pronašao komade gvožđa koji izgledaju kao delovi predmeta koje je napravio čovek. Takođe su otkupili komad za mikroskopsko ispitivanje u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu, a zaključak je da je to 94,84 posto veštačkog kovanog gvožđa.

Odozgo su komadi gvožđa koji čine šaru od linija koje se ukrštaju, što je, po njemu, kostur čamca dužine 157 m i širine 26 m. Ali neki skeptici tvrde da bi njihov nalaz mogao biti staro mongolsko utvrđenje, dok drugi kažu da je to geološka formacija.

Izvaštaji kineskih i turskih arheologa

S druge strane, neki kineski i turski istraživači kažu da su sigurni da su ono što su pronašli u istočnoj Turskoj drveni ostaci Nojeve barke, a datiranje ugljenika je pokazalo da su stari 4.500 godina. Istraživački tim kaže da su 99,9 odsto sigurni da su pronašli Nojevu barku. Krećući se dalje 100 metara, tim je takođe 2008. godine otkrio neke drvene daske ugrađene u glečer i drveni okvir koji je bio ispod vulkanske stene i leda.

Tim arheologa iz Teksasa

Drugi tim arheologa iz Teksasa tvrdi da su se popeli na planine na severozapadu Teherana u Iranu do 4000 m. Prema njima, ovo je takođe mogla biti verovatna lokacija Nojeve barke, jer bi se planinski venac Ararat mogao protezati stotinama kilometara, gde legenda kaže da je barka trebalo da počiva.

Kao što vidite, pronalasci naučnika i istraživača su veoma raznovrsni, a na vama je da odlučite da li ćete verovati da je Nojeva barka nekada stvarno postojala ili ne…