Asteroidi su svemirski objekti koji su u poređenju sa planetama i njihovim satelitima relativno mali. Oni su ostaci iz vremena početka formiranja Sunčevog sistema.

Na početku astronomskih opservacija izgledalo je da posmatranje i proučavanje ovih brojnih, nepravilnih svemirskih stena nema nikakvog smisla u poređenju sa posmatranjem planeta ili meseca, koji su delovali puno interesantnije.
Ipak, ispostavilo se da su asteroidi ključni za otkrivanje kako je Sunčev sistem zaista nastao, i da su puno zanimljiviji nego što je u početku izgledalo. Ovih 6 činjenica o asteroidima govore da je to zaista tako.

Asteroidi su ostaci iz epohe formiranja Sunčevog sistema

Vodeća teorija o nastanku Sunčevog sistema je sledeća: Sunce je nastalo spajanjem i snažnim komprimovanjem oblaka gasa vodonika pod uticajem gravitacione sile. To je u jednom trenutku dovelo do uslova za početak nuklearne fuzije, odnosno spajanja atome vodonika u helijum. Taj proces, koji traje i danas, je ovu protozvezdu pretvorio u našu zvezdu, Sunce. U međuvremenu, prašina i krhotine u blizini Sunca počeli su da se spajaju u veće objekte isto pod uticajem gravitacije. Sitna zrna su postala male stene, koje su udarale jedna u drugu i formirale veće. U ovom haotičnom periodu nastale su planete i meseci koje vidimo danas, kao i mnoštvo manjih tela poznatijih kao asteroidi koji su koncentrisani u takozvanom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Proučavanjem asteroida dobijamo osećaj kako je Sunčev sistem izgledao pre nekoliko milijardi godina u vreme svog formiranja.

Asteroidi su napravljeni od različitih materijala

Uopšteno, sastav asteroida je prvenstveno određen njegovim rastojanjem od samog Sunca u toku njegovog formiranja. Toplota Sunca i pritisak fotona otapaju led i izbacuju elemente koji su lakši kod asteroida koji su mu blizu. Postoji mnogo vrsta asteroida, ali prema NASA-i, tri glavna tipa su:

C-tip, karbonatni (ugljenični) asteroidi. Zatim S-tip (kameni) sačinjeni uglavnom od silikatnih stena i manjih čestica nikla i grožđa i M-tip su metalni, najčešće nikl-gvozdeni.

Neki asteroidi imaju svoje mesece

Dok mi o mesecima razmišljamo kao o prirodnim satelitima koji kruže oko planeta, asteroidi takođe imaju svoje satelite, odnosno manja tela koja kruže oko njih! Prvi poznati takav objekat je Daktil, za koji je 1993. otkriveno da kruži oko većeg asteroida zvanog Ida. Poznato je više od 150 asteroida koji imaju svoje mesece i stalno se otkriva još takvih. Noviji primer takvog je asteroid 2004 BL86, koji je prošao 1,2 miliona kilometara od Zemlje početkom 2015.
Više od 10 svemirskih letelica, kako tvrdi NASA, su letele do asteroida, orbitirale oko njih i čak sletale na njih. NEAR Shoemaker je sleteo i preživeo nedeljama na 433 Eros 2001. uprkos tome što nije izvorno bio napravljen da to uradi. Svemirska letelica Dawn agencije NASA provela je mesece u orbiti oko Veste – drugog po veličini člana asteroidnog pojasa  2011. i 2012. godine. A 2010. godine je japanska letelica Hajabusa uspešno izvršila izuzetnu misiju donevši na Zemlju uzorke asteroida Itokava koje je pokupila sa njega još 2005. godine.

Asteroidi su premali da bi podržali život kakav poznajemo

Razlog za to je što su isuviše mali da bi njihova gravitacija zadržala atmosferu. Činjenicu koliko su zapravo asteroidi ilustruje procena agencije NASA da je masa svih asteroida  u Sunčevom sistemu zajedno manja od mase našeg Meseca – koji sa svojom gravitacijom ima tek slabu atmosferu tzv. „egzosferu“. Sićušna gravitacija asteroida je preslaba da bi im formirala i neki pravilniji, sferni oblik. Posledica toga je da su jako nepravilnih oblika.

Međutim, uprkos njihovoj maloj veličini, voda ipak može teći po površini asteroida. Rezultati posmatranja asteroida Vesta objavljeni 2015. pokazuju jaruge koje je možda napravila voda. Teorija je da kada manji asteroid udari u veći, mali asteroid oslobađa sloj leda u većem asteroidu u koji je udario. Snaga udarca je nakratko pretvorila led u vodu, koja je napravila šare po površini. Pitanje kako je led uopšte dospeo tamo, još je bez jasnog odgovora. Jedna mogućnost je da su ga komete na neki način deponovale na površinu asteroida.

Asteroid koji je najverovatnije ubio dinosauruse

Fosilni ostaci dinosaurusa i drugih stvorenja iz njihovog doba pokazuju da su oni brzo nestali pre oko 65 miliona ili 66 miliona godina. Postoje dve glavne hipoteze za ovaj događaj: asteroid ili kometa koja udara u Zemlju, ili manje verovatna ogromna erupcija vulkana. Hipoteza o udaru asteroida potiče od nalaza sloja iridijuma (dosta redak metal na Zemlji, ali ne i u asteroidima) koji se nalazi širom sveta, i kratera zvanog Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan koji je star oko 65 miliona godina. Iridijum se, međutim, takođe nalazi unutar Zemlje, što ide u prilog nekim teorijama da su to ipak bili super-vulkani. U oba slučaja nastali gusti oblaci prašine blokirali su Sunce i na kraju izgladneli i ubili i one koji su preživeli katastrofalni udar ili erupciju.

Najmanje jedan asteroid ima prstenove

Naučnici su došli do iznenađujućeg otkrića 2013. godine, kada su gledali kako asteroid pod nazivom Čariklo prolazi ispred zvezde. Asteroid je učinio da svetlost zvezde pozadi „zatreperi“ nekoliko puta, što je dovelo do zaključka da postoje dva prstena koji okružuju ovaj asteroid.