Jovanka Orleanka, seljanka koja je živela u srednjovekovnoj Francuskoj, verovala je da ju je Bog izabrao da odvede Francusku do pobede u njenom dugotrajnom ratu sa Engleskom.

Bez vojne obuke, Jovanka je ubedila zaraćenog prestolonaslednika Šarla od Valoa, zvani Pobednik, da joj dozvoli da predvodi francusku vojsku do opkoljenog grada Orleana, gde je postigla značajnu pobedu nad Englezima i njihovim francuskim saveznicima, Burgundcima. Nešto kasnije, Joan je bila zarobljena od strane anglo-burgundskih snaga, suđeno joj je za veštičarenje i jeres i spaljena je na lomači 1431. godine, u dobi od 19 godina. U vreme kada je zvanično kanonizovana 1920. godine, Devojka od Orleana (kako je bila poznata) dugo se smatrala jednom od najvećih svetica u istoriji i trajnim simbolom francuskog jedinstva i nacionalizma.

Rani život Jovanke Orleanke

Rođena oko 1412. godine, Jeanne d’Arc (Jovanka Orleanka) bila je ćerka zakupca farmera, Jackues d’Arc, iz sela Domremi, u severoistočnoj Francuskoj. Nije učena da čita i piše, ali njena pobožna majka, Izabel Rome, usadila joj je duboku ljubav prema katoličkoj crkvi i njenom učenju. U to vreme, Francuska je dugo bila rastrzana žestokim sukobom sa Engleskom (kasnije poznatim kao Stogodišnji rat), u kojem je Engleska dobila prednost. Mirovnim sporazumom iz 1420. francuski prestolonaslednik Šarl od Valoa je razbaštinjen zbog optužbi za njegovu nelegitimnost, a kralj Henri V je postavljen za vladara i Engleske i Francuske. Njegov sin, Henri VI, naslijedio ga je 1422. Zajedno sa svojim francuskim saveznicima (predvođenim Filipom Dobrim, vojvodom od Burgundije), Engleska je okupirala veći deo severne Francuske, a mnogi u Joaninom selu, Domremi, bili su primorani da napuste svoje domove pod pretnjom invazije. Sa 13 godina, Jovanka je počela da čuje glasove za koje je utvrdila da ih je Bog poslao da joj da misiju od ogromne važnosti: da spase Francusku proterivanjem njenih neprijatelja i da postavi Šarla VII za svog zakonitog kralja. Kao deo ove božanske misije, Jovanka se zavetovala na čednost. U dobi od 16 godina, nakon što je njen otac pokušao da joj ugovori brak, ona je uspešno ubedila lokalni sud da ne treba da bude prisiljena da prihvati dogovor.

Propast Jovanke Orleanke

Posle čudesne pobede, Jovaknika reputacija se proširila nadaleko među francuskim snagama. Ona i njeni sledbenici otpratili su Šarla VII preko neprijateljske teritorije do Remsa, zauzimajući gradove koji su se odupirali i omogućavajući njegovo krunisanje za kralja Šarla VII u julu 1429. Joan je tvrdila da bi Francuzi trebalo da iskoriste svoju prednost pokušajem da povrate Pariz, ali Šarl se pokolebao. Anglo-Burgundi su uspeli da učvrste svoje položaje u Parizu i odbili su napad koji je predvodila Žoan u septembru.

U proleće 1430. kralj je naredio Žoani da se suoči sa burgundskim napadom na Kompijenj. U nastojanju da odbrani grad i njegove stanovnike, zbačena je sa konja i ostavljena ispred gradskih kapija dok su se zatvarale. Burgundi su je zarobili i uz veliku pompu doveli u zamak Buvrej, koji je zauzeo engleski komandant u Ruanu.

Jovanka Orleanka spaljena na lomači

Na suđenju koje je usledilo, Joan je naloženo da odgovori na oko 70 optužbi protiv nje, uključujući veštičarenje, jeres i oblačenje kao muškarac. Anglo-Burgundi su imali za cilj da se otarase mladog vođe, kao i da diskredituju Šarla, koji joj je dugovao krunisanje. Pokušavajući da se distancira od optuženog jeretika i veštice, francuski kralj nije pokušao da pregovara o Joaninom oslobađanju.

U maju 1431, nakon godinu dana u zatočeništvu i pod pretnjom smrću, Jovanka je popustila i potpisala priznanje negirajući da je ikada primila božansko vođstvo. Međutim, nekoliko dana kasnije, ona je prkosila naređenjima tako što je ponovo obukla mušku odeću, a vlasti su joj izrekle smrtnu kaznu. Ujutro 30. maja 1431. godine, u dobi od 19 godina, Joan je odvedena na stari trg u Ruanu i spaljena na lomači.

Jovanka Orleanka: Od veštice do sveca

Njena slava se samo povećala nakon njene smrti, a 20 godina kasnije novo suđenje koje je naložio Šarl VII očistilo je njeno ime. Mnogo pre nego što ju je papa Benedikt XV kanonizovao 1920. godine, Jovanka Orleanka je stekla mitski ugled, inspirišući brojna umetnička i književna dela tokom vekova i postavši svetac zaštitnik Francuske. Godine 1909. papa Pije X proglasio je Jovanku Orleanku blaženom u čuvenoj katedrali Notr Dam u Parizu. Statua unutar katedrale odaje počast njenom nasleđu.