Može izgledati pristrasno kada se  ukazuje na to koliko je Zemlja posebna – na kraju krajeva, mi živimo ovde. Iako je Zemlja prekrivena okeanima vode, Mars je nekada takodje mogao imati mora. Ali nigde drugde u Sunčevom sistemu se ne mogu naći atmosfere napunjene slobodnim kiseonikom, što se na kraju pokazalo od presudnog znacaja za jednu drugu jedinstvenu karakteristiku Zemlje – živi svet.

9. Jupiterova Velika crvena mrlja

Najneobičnija karakteristika na površini Jupitera je nesumnjivo Velika crvena pega, džinovska oluja vidljiva više od 300 godina. U svom najširem prečniku, Velika crvena pega je otprilike tri puta šira od Zemlje. S vremena na vreme, pega potpuno izbledi.

8. Saturnov šestougao

Saturn je možda najpoznatiji po svojim spektakularnim prstenovima, ali Jupiter, Uran i Neptun takođe imaju prstenove. Međutim, ništa nalik na džinovski šestougao koji kruži oko Saturnovog severnog pola nikada nije viđeno na bilo kojoj drugoj planeti, sa svakom od njegovih strana prečnika skoro 7.500 milja (12.500 kilometara) — dovoljno veliko da stane skoro četiri Zemlje unutra. Termalni snimci pokazuju da doseže oko 60 milja (100 kilometara) u atmosferu planete. Naučnici su osmislili nekoliko drugih ideja o poreklu šestougla. Jedna takva ideja je da šestougao nastaje iz složene interakcije između talasa koji se talasaju kroz atmosferu i gasa koji se uzburkava.

7. Marsove oluje

Oluje prašine na Marsu su najveće u Sunčevom sistemu, sposobne su da prekriju celu crvenu planetu i traju mesecima. Jedna teorija o tome zašto oluje prašine mogu narasti tako velike na Marsu počinje sa česticama prašine u vazduhu koje apsorbuju sunčevu svetlost, zagrevajući atmosferu Marsa u njihovoj blizini. Topli džepovi vazdušnog strujanja ka hladnijim regionima, stvarajući vetrove. Jaki vetrovi podižu više prašine sa zemlje, što zauzvrat zagreva atmosferu, podižući više vetra i podižući više prašine.

6. Saturnovi prstenovi

Saturn je najpoznatiji po svojim fantasticnim prstenovima. Jedan prsten, suviše slab da bi se mogao videti sa Zemlje i otkriven tek 2009. godine, iznosi najmanje 200 puta više od prečnika planete – milijardu Zemalja bi moglo da stane u prsten.

5. Neptunovi vetrovi

Na Neptunu se mogu naći mlazni vetrovi koji putuju brzinom većom od 1500 kilmetara na sat. Ostaje misterija o tome kako dobija energiju da pokreće najbrže planetarne vetrove viđene u Sunčevom sistemu, uprkos tome što je toliko udaljen od Sunca – ponekad udaljeniji od Sunca nego Pluton – i ima relativno slabu unutrašnju toplotu.

4. Uranov čudan nagib

Za razliku od drugih svetova, Uran je nagnut toliko da u suštini kruži oko Sunca na svom ekvatoru, sa osom njegovog okretanja koja je skoro usmerena ka zvezdi. Mnogi astronomi veruju da bi ova neobična orijentacija mogla biti posledica sudara sa planetom veličine Zemlje ubrzo nakon što je formirana.

3. Marsove visije i nizije

Crvena planeta je dom i najviše planine i najdublje, najduže doline u Sunčevom sistemu.Planina Olimp je visoka otprilike 27 kilometara, oko tri puta viši od Mont Everesta, dok dolinaMarineris može dostići čak 5 do 6 milja (8 do 10 kilometara) na nekim mestima se prostire i oko 2.500 milja ( 4.000 kilometara), što je blizu širine Australije ili udaljenosti od Filadelfije do San Dijega.

2. Merkurova promena temperature

Pošto je planeta najbliža suncu, površina Merkura može da dostigne užarenih 840 stepeni F (450 stepeni C). Međutim, pošto ovaj svet nema dovoljno atmosfere da uhvati bilo kakvu toplotu, noćne temperature mogu pasti na -275 stepeni F (-170 stepeni C), temperaturni oscilacija od više od 1.100 stepeni F je najveća u Sunčevom sistemu.

1. Žestoka Venerina površina

Iako je Venera tek druga planeta najbliža suncu, njena gusta, toksična atmosfera zadržava toplotu kao u eksrtemnoj verziji efekta staklene bašte koji zagreva Zemlju. Kao rezultat toga, temperature na Veneri dostižu 870 stepeni F (465 stepeni C), što je više nego dovoljno da se topi olovo.