U ovom članku želimo da vas upoznamo sa ovim sićušnim delom univerzuma, i navedemo deset činjenica o galaksiji Mlečni put koje će vas iznenaditi!

1. Ime Mlečnog puta

Naša galaksija je dobijala različita imena koja su davale različite generacije ljudi. Sadašnji naziv potiče od grčkog izraza “Via lactea”, što znači mlečni put. To je uobičajeno u evropskom delu sveta koji deli grčko i latinsko nasleđe. Međutim, postoje i druga imena za Mlečni put. Jedna od legendi kaže da su zvezde iznad nas, so koju su izgubili trgovci koji se kreću Zemljom. Neki narodi koriste naziv „Ptičja staza“ jer su njihovi preci primetili da kada se ptice sele one prate kurs ka galaksiji.

2. Nepravilni oblik

Opis oblika galaksije kao ravne i pravilne spirale daleko je od realnog. Zapravo, galaksija je iskrivljena jer se njene granice protežu asimetrično na različite strane. Razlog su susedne patuljaste galaksije koje gravitaciono privlače tamnu materiju iz Mlečnog puta pokušavajući da je apsorbuju. Takav odnos zatezanja i popuštanja čini da rubovi Mlečnog puta dobijaju nepravilan, izobličen oblik.

3. Svetleći oreol na nebu

U našoj mašti, oreol je rasplinuti svetleći objekat na noćnom nebu. Možemo ga uočiti golim okom i zapitati se šta ga stvara. Međutim, ono što vidimo kao galaktički oreol nije napravljeno od vrelog gasa. Takođe, svetleće zvezde čine samo 1/10 dela površine oreola Mlečnog puta. Tamna materija koja ispunjava prazan prostor između galaktičkih objekata stvara većinu njegove vidljive površinu delujući na svetlost. Naime, naučnici su zaključili da nešto, iako nevidljivo, postoji i utiče na brzinu nebeskih objekata ali i prostiranje svetlosti. Skrivena Tamna materija, iskrivljuje prostiranje svetlosti i stvara čuveni oreol Mlečnog puta.

4. Koliko je zvezda u galaksiji Mlečni put

Ne postoji definitivan odgovor. Imamo raspon od jedne do četiri stotine milijardi zvezda koje čine našu galaksiju. Međutim, taj broj stalno varira. Mlečni put je u beskonačnom procesu rađanja i umiranja zvezda. Oko sedam novih zvezda pojavljuje se svake godine, dok neke od postojećih nestaju uz ogromne eksplozije (takozvane  supernove).
Međutim, ovu ogromnu količinu nećete videti ni sa jedne tačke na Zemlji. U savršenoj noći, biće vidljivo samo oko dve i po hiljade zvezda. Osim u zvezdama, i u svetlosti planeta možete uživati golim okom. Planete reflektuju svetlost, a mi je vidimo u različitim nijansama. Na primer, Merkur će imati blago ružičastu nijansu, a Jupiter će sijati belom bojom.

5. Gutač galaksija

Mlečni put nije tako miran kao što mu ime možda zvuči. Naravno, naša galaksija ne napada susede, ali oni imaju posebne odnose. Patuljaste galaksije u blizini gube svoje zvezde zbog Via Lactea, koji ih polako, ali nezaustavljivo “guta”. Trenutni oblik Via Lactea je rezultat stalnog “jedenja” tuđih zvezda. Na primer, u dalekoj prošlosti Mlečni put je apsorbovao patuljastu galaksiju Strelca.

6. Da li ste sigurni da znate kako izgleda galaksija

Zamislite ravnu spiralu obojenu raznim nijansama plave i ljubičaste, sa belim sjajnim tačkama koje su prskane po njoj i masivnom crnom pozadinom – kao da pokušavate da potrošite bilo koju boju u potpunosti. To je širok i umetnički opis Via Lactea. Ali da li zaista imamo pravu sliku galaksije Mlečni put gledane izdaleka? Nažalost, odgovor je ne. Ovakva slika je samo popularan način kako se prikazuje naša galaksija. Mlečni put obično zamišljamo kao spiralu, koju možemo videti ili sa strane ili odozgo. Međutim, tehnički je nemoguće napraviti pravu sliku sa opremom koju sada imamo. Naša planeta, kao i Sunčev sistem, nalazi se u predgrađu galaksije. Drugim rečima, mi smo deo galaksije ali živimo na njenom obodu. Čovečanstvo još uvek ne može da putuje ni izvan Sunčevog sistema a sada možemo samo da sanjamo o dobu kada ćemo moći da putujući napuštamo galaksiju. Dakle, svaka slika Via Lactea je ili slika druge galaksije ili umetnička interpretacija opisa njenog izgleda datog od strane naučnika.

7. Crna rupa u centru Mlečnog puta

Jezgro galaksije je posebno mesto. To je najgušće područje, puno zvezda, gasa i prašine. Sva materija tamo biva privučena kao magnetom a onda nestaje bez vidljivog objašnjenja. Kao da nikada nije postojala.
Dakle, želeli bismo da vas upoznamo sa crnom rupom, ali ne možemo jer naučnici mogu samo da pretpostave da se nalazi u centru Mlečnog puta. U osnovi, srednja tačka se zove Strelac A. Emituje radio talase i uvlači u sebe materiju oko sebe. Za njega se kaže da je supermasivan kompaktni objekat, a jedino objašnjenje njegovih osobina je da u samom središtu leži crna rupa.
Prilično je uobičajeno da galaksija ima masivnu crnu rupu negde u sredini. Ona međutim nije usamljena. Osim što uvlači i guta sve u blizini, njena ogromna privlačna gravitaciona sila stvara takozvani akrecijski disk – kolekciju razne materije i objekata koji čekaju u redu za konačno uništenje. Međutim, to nije samo put smrti jer se tu, u takvim uslovima, rađaju i nove zvezde koje vode svoje živote blizu crne rupe.

8. Kada se pojavio

Na to je teško odgovoriti jer je Mlečni put prošao dug proces dobijanja sadašnjeg oblika. Kao što smo ranije rekli, čak i sada apsorbuje zvezde iz obližnjih galaksija, menjajući svoj sadržaj. Međutim, najstariji delovi galaksije – zvezde pronađene u globularnim jatima i ispupčenju galaktičkog diska, pojavili su se pre oko trinaest i po milijardi godina. To je samo milijardu godina kasnije od početka stvaranja celog univerzuma.

9. Deo kosmičke porodice

Galaksija Mlečni put je samo mali deo univerzuma. Zajedno sa Andromedom i nekim drugim patuljastim galaksijama, poznate su kao Lokalna grupa, koja je deo Superjata Device. Neki budući stanovnici Zemlje možda neće znati da Via Lactea nije jedina galaksija u univerzumu. Sa stalnim porastom količine tamne materije, kosmički objekti se sve više udaljavaju jedan od drugog, ispunjavajući prostor ništavilom. Takve ogromne udaljenosti će iskriviti materiju i blokirati mogućnost da se u dalekoj budućnosti sa Zemlje vidi bilo šta dalje od Mlečnog puta.

10. Gosti iz drugih delova vasione

Danas znamo da je svemir daleko širi od granica Via Lactea. Galaksije stupaju u interakciju jedna sa drugom, menjaju materiju i ponekad “jedu” jedna drugu. U tom procesu, neki gosti baš neočekivano nalete na naš svet. Neke zvezde putujući velike udaljenosti prolaze u blizini Mlečnog puta, ali umesto da ga mimoiđu, sudaraju se sa nekim od njegovih krakova, izazivajući uništenje i pojavu druge materije. Tako dobijamo poruke iz drugih galaksija koje nas podsećaju da nismo sami.